БиХ губи 30 милиона КМ

Од 60 милиона марака, колико се годишње уприходи пружањем услуга за цивилни авионски саобраћај изнад БиХ, БиХ добија само 30 милиона, док остатак узимају Србија и Хрватска.

Република Српска 17.06.2013 | 08:38 Од 60 милиона марака, колико се годишње уприходи пружањем услуга за цивилни авионски саобраћај изнад БиХ, БиХ добија само 30 милиона, док остатак узимају Србија и Хрватска.Да би БиХ у потпуности преузела и преосталих 30 милиона, потребно је да се успостави систем контроле летења за подручје БиХ. Иако је Дирекција за цивилно ваздухопловство БиХ, која је кровна институција у овој области, изградила све потребне објекте за те намјене, набавила комплетну опрему, извршила инсталацију и провјерила опрему, за комплетан систем добила оперативни сертификат, извршила тестирање и провјеру са Србијом и Хрватском, успоставила комуникацијске мреже између центара у Бањалуци и Сарајеву, ишколовала контролоре и инжењере који ће вршити контроле и припремила процедуре, прописе и правилнике, БиХ још нема оперативну контролу над небом јер се бх. политичари не могу договорити о избору руководећег кадра пружаоца услуга контроле летења БиХ - БХАНСА, што је једини преостали проблем. Рокови за преузимање бх. неба неколико су пута пролонгирани, а најновији је крај 2013. године. Ипак, како су нам објаснили надлежни, процес преузимања контроле летења од Србије и Хрватске ће се одвијати у фазама у трајању од око годину дана, тако да је, како су објаснили, реално очекивати да БиХ тек од 2015. године наплаћује комплетну суму од 60 милиона, колико јој припада. Александар Лаловић, портпарол Дирекције за цивилно ваздухопловство БиХ, истиче да су они урадили свој дио посла и да нису одговорни за кашњење с преузимањем бх. ваздушног простора. "Остало је још само да се успостави агенција за пружање услуга, да се изабере руководство и да се потпишу споразуми са Дирекцијом и ентитетским дирекцијама о преузимању кадра који ће прећи у агенцију на нивоу БиХ. Зашто то до сада није урађено, то би требало питати њих", рекао је Лаловић. "Београд и Загреб одуговлаче с предајом" Омер Кулић, предсједавајући Савјета БХАНСА, истиче да су у питању немарност и нерад, за које криви представнике сва три народа који су одговорни да систем у потпуности профункционише. Како каже, проблем је што Загреб и Београд "бацају клипове под точкове" и чине све да пролонгирају предају бх. неба у руке домаћих контролора и што дуже наставе да узимају 30 милиона које би иначе добијала БиХ. "Иако и у Србији и у Хрватској сви кажу да желе и да су спремни да се изврши та примопредаја, кад се све спусти на оперативни ниво, настају проблеми. Нема ту национализма, само су у питању паре. Они неће да се одрекну новца који узимају без имало улагања. И они лобирају да се тај процес укочи. Ја сам против свих њих који коче. Али ја им свима кажем да ћу се изборити. Ми ћемо тај посао урадити. Слободно запишите да ће прије данашњег дана идуће године комплетна контрола бити у рукама БиХ", каже Кулић. Како је истакао, проблем је настао за вријеме министра транспорта и комуникација БиХ Руде Видовића, који је, како наводи, успоставио Савјет БХАНСА, који је нека врста управног одбора БХАНСА. "То вијеће је до сада одржало 31 сједницу, а нису урадили ништа. Министар промета и комуникација Хаџић је дао приједлог да се промијене три човјека гдје сам ја дошао из Министарства транспорта као предсједавајући", рекао је Кулић. Додао је да је желио да смијени вршиоце дужности директора и замјеника БХАНСА, како би убрзао процес, али је, како истиче, наишао на опструкцију, те је тек ових дана расписан конкурс за избор нове управе. "Проблем је што та тројица људи имају своје редовне послове, а посао у БХАНСА обављају када стигну од тих редовних обавеза. Чланови Вијећа нису људи од струке, па су се директор и замјеници наметнули у тим пословима и дефакто управљали цијелим процесом, а нису били у сталном радном односу. И ту је настао проблем и зато сам желио да их смијенимо и поставимо људе који ће се искључиво посветити овим пословима. Нисам у томе добио подршку", навео је Кулић. Како је навео, осим што БиХ губи 30 милиона годишње, она исплаћује и плате контролорима летења и инжењерима који су обучени, а не раде, јер БиХ не контролише своје небо. Нисмо успјели ступити у контакт са директором БХАНСА у Мостару, а телефонски бројеви на њиховом сајту нису важећи. Циљ БХАТМ пројекта (Из БХДЦА презентације) Изградњом Система за управљање ваздушним саобраћајем у БиХ (БХАТМ), његовим пуштањем у оперативни рад и формирањем пружаоца услуга контроле летења БиХ - БХАНСА испоштовала би се одредба члана ИИИ став 1 Устава БиХ, којом је дефинисано да је контрола ваздушног промета у надлежности институција БиХ. БХАТМ стратегијом утврђена су два стратешка циља, и то креирање БХАТМ система способног да преузме функције пружања услуга контроле ваздушног саобраћаја над територијом БиХ, испуни захтјеве који произлазе из ФАБ ЦЕ споразума и буде у складу са ЕУРОЦОНТРОЛ-овим стандардима. Имплементација функционалне и институцијалне трансформације ваздухопловних институција у Босни и Херцеговини и усклађивање са ЕЦ регулативом у погледу раздвајања улога регулатора и пружаоца услуга у ваздушној пловидби БХДЦА, као носилац БХАТМ пројекта, реализовала је све активности које су биле у њеној надлежности, односно све активности које се тичу техничко-функционалне успоставе БХАТМ система. То је подразумијевало изградњу и реконструкцију објеката, набавку, инсталацију и тестирање опреме, те трансформацију ваздухопловних институција у БиХ, односно формирање пружаоца услуга у ваздушној пловидби БиХ (БХАНСА). Ове активности окончане су 29. јуна 2012. када је издат Оперативни сертификат о прихватљивости читавог БХАТМ система. За потребе БХАТМ система изграђени су нови и реконструисани одређени објекти и у њима инсталирана опрема на локацијама: Јахорина - Објекат за радарску станицу; Сарајево - Неџарићи, Обласна контрола летења - јединица Сарајево, Бањалука - Маховљани, Обласна контрола летења - јединица Бањалука, Мостар - Ортијеш, односно симулатор за обуку обласних контролора летења и административно сједиште Агенције за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ, Плејин врх, Буковик и Козара, односно радио-комуникациони уређаји. Када се говори о кадровима, осим обласних контролора летења, БХДЦА је, у оквиру изградње БХАТМ система, обучила и ваздухопловне инжењере, који треба да брину о систему. Половином октобра 2012. године прва група од 17 обласних контролора завршила је школовање и стекла дозволу обласног контролора летења. Друга група од 18 кандидата налази се у процесу школовања на радном мјесту и очекује се да школовање заврши у другој половини 2013. године. У погледу институционалне трансформације институција у БиХ, на основу регулатива Европске комисије, а у складу са спроведеним поступцима у већини европских држава, БХАТМ пројектом је спроведен поступак раздвајања регулаторне и оперативне функције контроле летења. У складу с наведеним, донесен је нови Закон о ваздухопловству БиХ и Закон о Агенцији за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ. БХДЦА је у јулу 2009. године регистровала Агенцију за пружање услуга у ваздушној пловидби БиХ, која треба да обједини управљање и оперативни рад свих служби контроле летења у БиХ и постојећих оперативних цјелина аеродромске и прилазне контроле летења. У том смислу, потребно је да БХАНСА преузме објекте, опрему и људе од БХДЦА и ентитетских дирекција. Ваздушни саобраћај у ЕУ У ваздушном саобраћају у ЕУ запослен је укупно 5,1 милион људи, а та индустрија годишње заради око 365 милијарди евра, и чини око 2,4 одсто бруто друштвеног производа ЕУ. Упркос тренутној економској кризи, глобални ваздушни саобраћај ће до 2030. године расти по годишњој стопи од око пет одсто, због чега се регулативе ЕУ фокусирају на повећање безбједности с циљем да ваздушни простор ЕУ буде најбезбједнији на свијету. У свијету је прошле године регистровано 29.560.246 летова, што чини око 81.000 летова дневно. Од овог броја на Европу отпада око седам милиона летова дневно. Ваздушно тржиште у ЕУ је постепено либерализовано кроз три сукцесивна пакета мјера, а пакети обухватају лиценцирање, приступ тржишту и плаћање накнада, након што је увиђено да рестрикције и затворене границе отежавају развој ове виталне гране. Једно од најважнијих постигнућа ЕУ је политика јединственог европског неба, пројекта који је започет 2004. године с циљем смањења загушења на ваздушним коридорима, растерећења аеродрома и смањења административних препрека. Након имплементације основног пројекта, 2009. је покренут други пакет мјера које имају за циљ чување природе и смањење трошкова. Један од наредних корака је имплементација пројекта модернизације инфраструктуре, како би ефикасност била додатно повећана.