Хашки осуђеници да служе казне у Србији

Министар правде и државне управе Никола Селаковић данас је Савјету безбједности Уједињених нација представио иницијативу Србије да се осуђенима у Хашком трибуналу омогући издржавање казни затвора у државама насталим на територији бивше Југославије, чији су држављани.

Република Српска 12.06.2013 | 20:23 Министар правде и државне управе Никола Селаковић данас је Савјету безбједности Уједињених нација представио иницијативу Србије да се осуђенима у Хашком трибуналу омогући издржавање казни затвора у државама насталим на територији бивше Југославије, чији су држављани. "Напомињем да је основни мотив ове иницијативе ријешеност Републике Србије да преузме одговорност за извршење затворских казни изречених српским држављанима осуђеним пред Трибуналом у Хагу", истакао је Селаковић обраћајући се члановима Савјета безббедности у Њујорку на сједници посвећеној раду Трибунала. Он је подсјетио да је Србија у више наврата показала спремност да с циљем издржавања казни прими како своје држављане осуђене пред Трибуналом, тако и друга лица осуђена у Хагу која би на то пристала, као и да пружи све гаранције да ће обезбиједити пуну сигурност локација на којима би се казне извршавале. Пошто је детаљно указао на потпуну сарадњу коју је Србија протеклих година остварила са Трибуналом, Селаковић је Савјету безбједности предложио да размотри могућности измјене одредбе Статута Трибунала из 1993. године којом је регулисано питање издржавања казни, а према којој осуђеници не могу да издржавају казне у државама бивше СФРЈ. "Иако се овакав став могао сматрати оправданим 1993. године, док је рат трајао на просторима бивше Југославије, јасно је да је одавно изгубио целисходност", рекао је министар и поручио да Србија сматра да 20 година касније тај став заслужује поновно разматрање. Селаковић је указао да је Србија данас демократска држава која је више пута демонстрирала своју преданост и капацитет поштовању својих међународних обавеза, укључујући и кажњавање одговорних за злочине, као и извршење пресуда у складу са европским стандардима. Он је поручио да, иако трагични догађаји из 90-их година прошлог вијека још изазивају болна осјећања, државе региона су, како је напоменуо, показале опредијељеност да крену напријед у правцу добросусједске сарадње и помирења. Такође је подсјетио да је Србија 20. јануара 2011. године потписала Споразум о извршењу кривиццних санкција са Међународним кривичним судом (МКС), према ком осуђени пред тим судом за ратне злочине, злочине против човјечности и геноцид могу издржавати казне затвора у Србији. "Напомињем да је Србија прва држава источне Европе која је закључила такав споразум са МКС, а да су једине државе које су то учиниле прије ње Велика Британија, Аустрија, Белгија, Данска и Финска", истакао је Селаковић. Даље је образложио да, с обзиром да сврха кажњавања укључује и ресоцијализацију осуђеника, Србија сматра да се тешко може очекивати да ће доћи до остварења тог циља уколико осуђени казне издржавају у земљама чији језик не разумију, чиме се, како је навео, додатно отежава сваки покушај комуникације осуђеника са својим непосредним окружењем. Министар је такође указао да је већина земаља у којима се служе казне затвора географски веома удаљена од Србије, што додатно отежава, а у неким случајевима и потпуно онемогућује посјете породице и родбине те да су породице због тога упутиле низ притужби Влади Србије. Селаковић је рекао да су резултати вишегодишње сарадње са Трибуналом довољан показатељ озбиљности Србије и спремности да прихвати међународни надзор у вези са издржавањем казни хашких осуђеника, као и да пружи јасне гаранције да се осуђеници неће наћи на пријевременој слободи без одговорајућих одлука Трибунала, Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале, или неког другог тијела или органа Уједињених нација који би у будућности био надлежан за та питања. Министар је подсјетио да државе настале на територији бивше Југославије, укључујући Србију немају могућност да закључе са Трибуналом споразуме о издржавању казни осуђених лица, иако је предсједник Трибунала Теодор Мерон у свом извјештају навео да је Трибунал потписао споразуме о издржавању затворских казни са 17 држава. Мерон је, према ријечима Селаковића, у свом извјештају указао и да је за успјешно окончање манадата Трибунала потребно да се позову државе које још нису закључиле споразум да размотре могућност његовог закључивања. "Република Србија од 2009. године интензивно инсистира да јој се омогући потписивање споразума о издржавању казни са Трибуналом, а највиши српски званичници су се више пута обраћали званичницима УН и Трибунала, али до већег помака у овој ствари, на жалост, није дошло", рекао је министар. Он је истакао да ће Србија, као и до сада, наставити да испуњава своје обавезе како у сарадњи са Трибуналом, тако и у сарадњи са резидуалним механизмом који почиње са радом 1. јула ове године.