Коментар: Надуравање!

У моменту писања овог коментара, сриједа 12.

Република Српска 12.06.2013 | 14:41
Коментар: Надуравање!
У моменту писања овог коментара, сриједа 12. јун, игра живаца, боље рећи надуравање, између власти и студената и даље траје. Иако је полиција забранила данашње студентско окупљање, академци су поручили да ће „гужва“, како су је назвали, ипак, бити одржана. Какав год буде слијед догађаја у наредним сатима, неке поруке и поуке се већ сада назиру. Једни су то назвали „буђење обичних људи“, други су протесте у Бањалуци и Сарајеву видјели као „завјереничко дјеловање“, а било је и појединаца који су својим изјавама безобразно извријеђали студенте и тиме их још више ојачали. „Када неправда постане закон, отпор постаје дужност“, видјело се на једном од многобројних транспарената истакнутих приликом протеста протеклих дана. Већ на почетку побркани су појмови на разним релацијама. Да су студенти „копилад“, академцима је „појаснио“ један високи страначки функционер познат по свом брљавом језичком изражавању. Овог пута жестоко је наљутио младе људе, али и комплетну јавност, и тиме постао прва „жртва“ протеста. Годинама то покушава гурајући прст у око свима и свакоме и, најзад, је успио! Кобајаги је свом страначком шефу поднио оставку, која је брже боље усвојена, такође, кобајаги. Све је, наравно, остало по старом! Режимски медији, звани и незвани, резлетјели су се да открију и прокажу „домаће издајнике и стране плаћенике“. На брзину су склепане дебатне емисије са темом „Ко стоји иза?“. Тема је, чини се, промашена, јер у свему има једна крупна фалинка. Није у питању ко стоји, већ шта је узрок, колективно израженом незадовољству на које се на овим просторима, очигледно, није навикло? Одједном су се сви они, према којима су протести уперени, осјетили изненађеним и затеченим, од домаћих власти до страних представника у БиХ. Међународни су се набрзину организовали и састали у форми ванредне сједнице Савјета за имплементацију миру и, по обичају, ништа ново нису рекли. Домаћи носиоци власти скоро да и нису реаговали, ако не рачунамо покушаје да проблеме усмјере на страначке и националне подјеле, на безбједносне варијације и чекање да посао, умјето њих ураде странци, а ови се узјогунили, па неће. И све је остало, бар за сада, како је и било! Студенти, су и даље без четвртог павиљона, бебе и даље јуришају на Парламент у потјери за својим матичним бројем и тако редом. И демонстранти су тамо гдје су и били, на улици. Игра живаца, надуравање, и даље траје. Ново је једино то што су неки увидјели да, осим избора, постоје и други облици демократског изражавања. Све док једном некоме не прекипи!  

Коментари / 0

Оставите коментар