"Кишобран" за евро (ни)је био законит?

Њемачки уставни суд започиње поступак о улози Европске централне банке /ЕЦБ/ у процесу спашавања евра, а пресуда се очекује крајем године.

Република Српска 11.06.2013 | 10:55 Њемачки уставни суд започиње поступак о улози Европске централне банке /ЕЦБ/ у процесу спашавања евра, а пресуда се очекује крајем године.Ради се о тужби против сталног Европског Фонда за спас евра коју су поднијели бројни професори и заступници, а прикључило им се више од 37 000 грађана. Суд је својевремено по хитном поступку дао "зелено свјетло" за "кишобран" Фонда, односно спашавање евра, али није крио своје сумње према смјерницама те институције. У главном поступку, Суд жели да испита да ли је Европски фонд током процеса спашавања евра прекорачио овлаштења. Њемачка централна банка жалила се на тзв. "ОМТ програм" Европске централне банке, према коме државне обвезнице земаља које су у кризи у крајњем случају могу бити откупљене у неограниченом обиму. Тако би ЕЦБ, према мишљењу Њемачке централне банке, циљано куповала обвезнице лошег бонитета и тиме повећавала ризике. Тиме је ЕЦБ, како се наводи, изашла из улоге установе којој је циљ да одржава стабилности заједничке валуте. То мишљење дијели и економиста Јоахим Старбати, који је и сам један од оних који су поднијели тужбу пред Њемачким уставним судом. У Уговору из Мастрихта стоји да је задатак ове установе - стабилизација валуте, а не стабилизација еврозоне - истиче Старбати. И Њемачка централна банка истиче да задатак ЕЦБ-а није да гарантује тренутни састав монетарне уније. Међутим, Франк Шохоркоф, правник за европска питања и аутор стручне процјене коју је начинила ЕЦБ, такођер се позива на Мастрихтшки уговор, али долази до другачијег закључка. С обзиром да је одржавање Финанцијске стабилности такође задатак ЕцБ - онда и куповина државних обвезница, која служи том циљу, спада у мандат те установе, сматра он. Према Уговору ЕУ, ЕЦБ не смије директно куповати обвезнице држава еврозоне и на тај начин се бавити Финансирањем држава. Од избијања кризе, ЕЦБ је, међутим, сакупила више од 200 милијарди евра обвезница угрожених земаља еврозоне. Још током хитног поступка пред Уставним судом закључено је да је куповина на финансијским тржиштима, која се де факто своди на финанцирање држава чланица еврозоне од ЕЦБ, и то "на задња врата", противна европском праву. Правници истичу да је ово највећи случај те врсте у историји Уставног суда СР Њемачке.