Религија и наука нису у супротности

Патријарх српски Иринеј сматра да религија и наука, након векова када су биле у супротности, поново заједнички делују у служби доброг и корисног.

Република Српска 10.06.2013 | 13:40
Религија и наука нису у супротности
Патријарх српски Иринеј сматра да религија и наука, након векова када су биле у супротности, поново заједнички делују у служби доброг и корисног."Добар је знак што се након 19. и 20. века када су религија и наука биле у супротности, то стање мења", рекао је патријарх на међурелигијском скупу на Универзитету у Београду. Према речима патријарха Иринеја, религија је основа културног и научног стваралаштва, покретач сваке активности која се завршава стварањем вредносних дела. "Човечанство науком људског достигнућа може доћи до невероватних како добрих тако и погибељних могућности. Зато је однос религије у свету савремених догађаја једна врста свете религије која има улогу и задатак да научном прегнућу да благослов за оно све што је корисно и плодоносно", рекао је патријарх на скупу "Религија у друштву, култури и европским интеграцијама", који је организовао Универзитет у Београду у сарадњи са Фондацијом Конрад Аденауер. Патријарх је оценио да је наука одавно схватила да, ако се не негују култура и религија, брзо почиње да замире све што је прогресивно. Ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић рекао је да је Универзитет у Београду један од основних стубова свеукупног друштвеног и технолошког напретка земље те да пратећи савремене трендове организује већи број мултидисциплинарних и интердисциплинарних мастер и докторских студијских програма. "Тако је организован и студијски програм мастер академских студија ''Религија у друштву, култури и европским интеграцијама'' чији је циљ стицање знања у феномену религије, њеној улози у савременом друштву и култури и процесима европских и светских интеграција кроз компаративан и интердисциплинаран приступ", рекао је Бумбаширевић. Он је истакао да је идејни творац програма био покојни професор Радован Биговић заједно са професором Дарком Танасковићем са Филолошког факултета. Према његовим речима, у реализацији програма, поред професора Православног богословског факултета, учествују и професори са Правног, Филолошког, Филозофског и Факултета политичких наука, док су гостујући предавачи наставници Универзитета у Лондону, Триру, Подгорици и Новом Саду. Бумбаширевић је истакао да има пуно симболике да се скуп "Религија, наука, култура; допринос светских религија науци и култури - верска баштина" као предмет истраживања на Универзитету у Београду одржава у време када се обележава 17 векова од Миланског едикта, који није значио само слободу за хришћанство већ и слободу верског изражавања. "С обзиром да живимо у једном плуралистичком, мултиетничком и мултикултуралном друштву, такви скупови доприносе да развијањем толеранције према различитости можемо себи и целом друштву да обезбедимо бољу и мирнију будућност", рекао је Бумбаширевић подсећајући да је главни стожер образовања у средњем веку била црква и да су многи европски универзитети настали из манастирских школа. Он је додао да се и у Србији у средњем веку образовање стицало у манастирима попут Сопоћана, Студенице, Пећке патријаршије, али и у градским епископским пахоријским школама. Скупу су присуствовали и београдски надбискуп Станислав Хочевар, реис ул улема Исламске заједнице Србије Адем Зилкић, рабин Исак Асиел и заменик реис-ул-улеме Мухамед Јусуфспахић.

Коментари / 0

Оставите коментар