Балканске тензије могу поново да плану

Република Српска 07.06.2013 | 09:08

У сусрет прослави 100 година од Сарајевског атентата најпознатији британски историчар сер Макс Хејстингс, аутор бестселера "Пакао", открива за нови број "Недељника" како свијет гледа на некадашње главне савезнике из два свјетска рата."Управо сам завршио велику књигу о избијању рата и догађајима који су услиједили. У тој књизи сам много простора посветио догађајима у Србији, који су често били занемарени од западних историчара. И даље нисам убијеђен да је влада у Београду била дио завјере за убиство, као што кажу неки модерни историчари. Хабзбуршка монархија била је неправедна - али и будаласта - што је на убиство Франца Фердинанда одговорила инвазијом на Србију. Много сам писао о српским борбама 1914, јер мало људи у Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама зна за њих, као и за страшну цијену коју је Србија платила у рату", рекао је Хејстингс. Он сматра да се у Другом свјетском рату Југославија не би сачувала ратних страхота и да није било пуча од 27. марта. "Осим да је Југославија дала Хитлеру неподијељену подршку, он би је напао у сваком случају, јер је био одлучан да обезбиједи балканско крило. Наравно, мартовски пуч убрзао је њемачку акцију, али сумњам да је Југославија могла да остане мимо рата, шта год да је њена влада одлучила. Она је, као и многе друге, једноставно била земља на њемачкој линији ватре", оцијенио је он. Такође, Хејстингс је увјерен и да Дража Михаиловић не би имао шансе за успјех у унутрашњим трвењима у Југославији, чак и да су Британци наставили да га помажу. "Он је представљао конзервативне снаге које у тадашњој Источној Европи нису имале услове да успију. Не смијемо никада да сметнемо с ума колико је раширен у то вријеме био став - чак и у Британији и Француској, посебно међу интелектуалцима - да је социјализам био природна и права судбина за човјечанство", навео је Хејстингс. Чувени историчар, аутор више од 20 књига које се исцрпно баве дешавањима у 20. вијеку, објашњава како је Србија постала непопуларна на Западу уочи посљедњих сукоба на Балкану, али и подвлачи да питања која су довела до ратова на Балкану деведесетих година нису ријешена, већ само замрзнута. "Балкан, са својим страственим мржњама и тензијама, увијек ће бити у фокусу пажње, јер увијек може поново да плане. Биће потребно много добрих државника да би људи разумјели како је цијена оружаног конфликта превелика да би се оправдала неком привременом побједом", објашњава Хејстингс.