Турска: Милиони људи на улицама

Узаврели цариградски асфалт постао бојно поље народа и полиције режима, који се руши под силином и масовношћу протеста.

Република Српска 04.06.2013 | 12:50 Узаврели цариградски асфалт постао бојно поље народа и полиције режима, који се руши под силином и масовношћу протеста. Револуција прво потресла град на Босфору, а потом и сваки кутак Турске.Све је почело као безначајни протест због сече 600 стабала у старом парку Гези, који се налази на Тргу Таксим у срцу Истанбула. У четвртак увече грађани су дошли с децом, шаторима и књигама како би преспавали на месту на којем власт планира да сагради тржни центар, још један у низу којима је стара престоница Османског царства затрпана. Сутрадан, дошли су багери и почели да чупају стабла заједно с људима, који су их својим телима бранили. За њима је дошла и полиција. За полицијом је дошла и нова река огорчених Турака, којима се нимало не допада то што се дешава у њиховој земљи, као ни правац којим иде под влашћу исламских конзервативаца. Тад се догодила експлозија народа, јача од свих атомских бомби. Налик на српски 5. октобар. Демонстрације су се разбуктале на Тргу Таксим и прошириле на цео Истанбул, а отворени сукоб између народа и полиције почео је да узима своје прве жртве. Троје људи ослепело је од сузавца иудара водених топова директно у лице, грађани су гажени оклопним возилима. Лекари се боре за живот неких људи. Пси и мачке луталице поумирале су од тровања због енормне количине сузавца на улицама. Има и жртава. Један 20-годишњи младић је страдао, а потврђена је још најмање једна смрт.Праве бројке погинулих се, међутим, вероватно таје и испливаће наредних дана. Школе, болнице, па чак и хотели с пет звездица у центру Истанбула отвориле су своја врата повређеним протестантима: бунт је постао отворен и свеопшти. На седиште владајуће партије у Измиру бачена је бомба, народ покушава да се пробије до добро чуване канцеларије премијера Реџепа Тајипа Ердогана у престоници, пале се ватре широм анадолских градова, преко 1.700 људи је ухапшено. Милиони људи су на улицама широм земље. Навијачи Галатасараја, Фенербахчеа и Бешикташа, смртних ривала међу којима се често дешавају и убиства, ујединили су се у протестима и тако симболично сакупили читав свој народ. Халит Ергенч, који глуми Сулејмана у истоименој серији, и његова супруга Бергузар Корел придружили су се демонстрантима на узаврелом цариградском асфалту. Док се турска држава, не схватајући у каквој дигиталној ери живи, свим силама бори да спречи да свет сазна за обим протеста и незадовљства, талас револта проширио се по целој земљи, тако да нема провинције у којој није било сукоба. За то време у овој земљи влада медијски мрак, а телевизије емитују вести о мис Турске и најчуднијој мачки на свету. У првих неколико дана чак су потпуно игнорисали “дешавање народа”, делимично почели да блокирају Твитер и Фејсбук, које премијер Ердоган сматра за зло и види их као главни узрок немира, а кабловски оператери укидају канале на енглеском језику како би спречили да чињенице независним путевима, које иначе они не контролишу, дођу до грађанства. Јасно је да неосманска спољна политика овог турског руководства, у строго секуларној републици саграђеној на темељима које је поставио “отац нације” Кемал Паша Ататурк, није могла да се не одрази и на унутрашњем плану. Јасно је и да је парк био само иницијална каписла. Република Турска је земља у којој су црква и држава вероватно најрадикалније одвојене једна од друге, и то не само у исламском свету. По појединим карактеристикама, умногоме је подсећала на Француску, а сваки покушај да се такво стање промени био је осуђен на пропаст интервенцијом војске, која себе види као “чувара Ататуркове ватре”. Тако је било све док није дошао Ердоган. - С једне стране, секуларна Турска, која углавном живи у великим градовима и која никако није занемарљива, иако су исламисти убедљиво побеђивали на последњим изборима, данас је већозбиљно забринута реисламизацијом укупног амбијента живота у Турској, наметањем неких навика које су много ближе шеријатском поимању морала него што је то до сада био случај – каже исламолог Дарко Танасковић. Он подсећа да је у Турској недавно уведено озбиљно ограничење у продаји алкохолних пића, односи међу људима се полако преводе у неку врсту шеријатског кода, забрањено је држање за руке, па чак и овлашни пољубац заљубљених у анкарском метроу. Стјуардесама је забрањен црвени руж. - Једноставно, људима се мењају навике и то њима тешко пада, јер иза тог виде наступање још рестриктивнијих и тежих времена – објашњава он. Очигледно је да је веома тешко спојити верност исламским начелима и овакав либералникапитализам и сада у Турској полако почињу да пуцају неке везе које су досад унутар друштва обезбеђивале велику подршку садашњој власти. Сами демонстранти у Турској на друштвеним мрежама не скривају разлоге своје ватрене борбе:желе да живе у грађанској држави као и до сада, а не у исламској републици ка којој стреми Ердоганова влада. Траже слободу говора, поштовање људских права, контролу над одлукама које се тичу њиховог тела и право да се окупе где год желе без да их се сматра терористима. Све личи на турски 5. октобар. Да ли ће имати и такав епилог, зависи од много других фактора. Сазнаћемо заједно.