Turska: Milioni ljudi na ulicama

Uzavreli carigradski asfalt postao bojno polje naroda i policije režima, koji se ruši pod silinom i masovnošću protesta.

Republika Srpska 04.06.2013 | 12:50 Uzavreli carigradski asfalt postao bojno polje naroda i policije režima, koji se ruši pod silinom i masovnošću protesta. Revolucija prvo potresla grad na Bosforu, a potom i svaki kutak Turske.Sve je počelo kao beznačajni protest zbog seče 600 stabala u starom parku Gezi, koji se nalazi na Trgu Taksim u srcu Istanbula. U četvrtak uveče građani su došli s decom, šatorima i knjigama kako bi prespavali na mestu na kojem vlast planira da sagradi tržni centar, još jedan u nizu kojima je stara prestonica Osmanskog carstva zatrpana. Sutradan, došli su bageri i počeli da čupaju stabla zajedno s ljudima, koji su ih svojim telima branili. Za njima je došla i policija. Za policijom je došla i nova reka ogorčenih Turaka, kojima se nimalo ne dopada to što se dešava u njihovoj zemlji, kao ni pravac kojim ide pod vlašću islamskih konzervativaca. Tad se dogodila eksplozija naroda, jača od svih atomskih bombi. Nalik na srpski 5. oktobar. Demonstracije su se razbuktale na Trgu Taksim i proširile na ceo Istanbul, a otvoreni sukob između naroda i policije počeo je da uzima svoje prve žrtve. Troje ljudi oslepelo je od suzavca iudara vodenih topova direktno u lice, građani su gaženi oklopnim vozilima. Lekari se bore za život nekih ljudi. Psi i mačke lutalice poumirale su od trovanja zbog enormne količine suzavca na ulicama. Ima i žrtava. Jedan 20-godišnji mladić je stradao, a potvrđena je još najmanje jedna smrt.Prave brojke poginulih se, međutim, verovatno taje i isplivaće narednih dana. Škole, bolnice, pa čak i hoteli s pet zvezdica u centru Istanbula otvorile su svoja vrata povređenim protestantima: bunt je postao otvoren i sveopšti. Na sedište vladajuće partije u Izmiru bačena je bomba, narod pokušava da se probije do dobro čuvane kancelarije premijera Redžepa Tajipa Erdogana u prestonici, pale se vatre širom anadolskih gradova, preko 1.700 ljudi je uhapšeno. Milioni ljudi su na ulicama širom zemlje. Navijači Galatasaraja, Fenerbahčea i Bešiktaša, smrtnih rivala među kojima se često dešavaju i ubistva, ujedinili su se u protestima i tako simbolično sakupili čitav svoj narod. Halit Ergenč, koji glumi Sulejmana u istoimenoj seriji, i njegova supruga Berguzar Korel pridružili su se demonstrantima na uzavrelom carigradskom asfaltu. Dok se turska država, ne shvatajući u kakvoj digitalnoj eri živi, svim silama bori da spreči da svet sazna za obim protesta i nezadovljstva, talas revolta proširio se po celoj zemlji, tako da nema provincije u kojoj nije bilo sukoba. Za to vreme u ovoj zemlji vlada medijski mrak, a televizije emituju vesti o mis Turske i najčudnijoj mački na svetu. U prvih nekoliko dana čak su potpuno ignorisali “dešavanje naroda”, delimično počeli da blokiraju Tviter i Fejsbuk, koje premijer Erdogan smatra za zlo i vidi ih kao glavni uzrok nemira, a kablovski operateri ukidaju kanale na engleskom jeziku kako bi sprečili da činjenice nezavisnim putevima, koje inače oni ne kontrolišu, dođu do građanstva. Jasno je da neosmanska spoljna politika ovog turskog rukovodstva, u strogo sekularnoj republici sagrađenoj na temeljima koje je postavio “otac nacije” Kemal Paša Ataturk, nije mogla da se ne odrazi i na unutrašnjem planu. Jasno je i da je park bio samo inicijalna kapisla. Republika Turska je zemlja u kojoj su crkva i država verovatno najradikalnije odvojene jedna od druge, i to ne samo u islamskom svetu. Po pojedinim karakteristikama, umnogome je podsećala na Francusku, a svaki pokušaj da se takvo stanje promeni bio je osuđen na propast intervencijom vojske, koja sebe vidi kao “čuvara Ataturkove vatre”. Tako je bilo sve dok nije došao Erdogan. - S jedne strane, sekularna Turska, koja uglavnom živi u velikim gradovima i koja nikako nije zanemarljiva, iako su islamisti ubedljivo pobeđivali na poslednjim izborima, danas je većozbiljno zabrinuta reislamizacijom ukupnog ambijenta života u Turskoj, nametanjem nekih navika koje su mnogo bliže šerijatskom poimanju morala nego što je to do sada bio slučaj – kaže islamolog Darko Tanasković. On podseća da je u Turskoj nedavno uvedeno ozbiljno ograničenje u prodaji alkoholnih pića, odnosi među ljudima se polako prevode u neku vrstu šerijatskog koda, zabranjeno je držanje za ruke, pa čak i ovlašni poljubac zaljubljenih u ankarskom metrou. Stjuardesama je zabranjen crveni ruž. - Jednostavno, ljudima se menjaju navike i to njima teško pada, jer iza tog vide nastupanje još restriktivnijih i težih vremena – objašnjava on. Očigledno je da je veoma teško spojiti vernost islamskim načelima i ovakav liberalnikapitalizam i sada u Turskoj polako počinju da pucaju neke veze koje su dosad unutar društva obezbeđivale veliku podršku sadašnjoj vlasti. Sami demonstranti u Turskoj na društvenim mrežama ne skrivaju razloge svoje vatrene borbe:žele da žive u građanskoj državi kao i do sada, a ne u islamskoj republici ka kojoj stremi Erdoganova vlada. Traže slobodu govora, poštovanje ljudskih prava, kontrolu nad odlukama koje se tiču njihovog tela i pravo da se okupe gde god žele bez da ih se smatra teroristima. Sve liči na turski 5. oktobar. Da li će imati i takav epilog, zavisi od mnogo drugih faktora. Saznaćemo zajedno.