Ближи ли се крај Ердоганове политике?

Република Српска 03.06.2013 | 17:53

Протести у Турској могу бити сигнал да та земља, са доста унутрашњих противречности, улази у период у коме харизматични премијер Реџеп Тајип Ердоган више неће бити толико неприкосновени лидер, као и да ће морати понешто да мења у вођењу политике, пре свега на унутрашњем, а донекле и на спољном плану, оценио је данас исламолог Дарко Танасковић. Наравно да предвиђена сеча дрвећа на тргу Таксим није главни разлог који је покренуо протесте, иако је био варница, односно повод који је то покренуо - рекао је Танасковић, професор Филолошког факултета у Београду, у изјави Тањугу. Он је оценио да Турска, посматрано споља, изгледа готово као држава без проблема, поготово с обзиром на чињеницу да није, за сада, озбиљније дотакнута економском кризом и да је у напретку, али указује да земља има доста унутрашњих противречности. - С једне стране, секуларна Турска, која углавном живи у великим градовима и која никако није занемарљива, иако су исламисти убедљиво побеђивали на последњим изборима, данас је већ озбиљно забринута реисламизацијом укупног амбијента живота у Турској, наметањем неких навика које су много ближе шеријатском поимању морала него што је то до сада био случај - рекао је он. Танасковић је подсетио да је у Турској недавно уведено озбиљно ограничење у продаји алкохолних пића, односи међу људима се полако преводе у неку врсту шеријатског кода, забрањено је држање за руке, па чак и овлашни пољубац заљубљених у анкарском метроу. - Једноставно, људима се мењају навике и то њима тешко пада, јер иза тога виде наступање још рестриктивнијих и тежих времена - објашњава он. С друге стране, како је навео, веома популарни и харизматични лидер Реџеп Тајип Ердоган до сада је имао углавном подршку такозваних исламистичких кругова, односно оних Турака који управо у исламу виде систем вредности на којима почива њихов идентитет и поглед на свет. Међутим, догађаји током “арапског пролећа”, а нарочито у Сирији, и позиција коју је Турска заузела у вези са грађанским ратом у Сирији, сврставајући се потпуно уз западну страну, односно уз САД и њихове савезнике, умногоме је пољуљала поверење у њега као у муслиманског лидера који је претендовао да постане и муслимански лидер читавог Блиског истока, или барем сунитског дела Блиског истока, оценио је он. - Ниједан муслимански политичар не може рачунати на трајнију популарност у својој земљи уколико се сврстава уз САД и Запад против неке друге муслиманске земље, без обзира на то колико би режим у тој другој земљи могао бити несимпатичан или неприхватљив - истакао је Танасковић. Он је подсетио и на чињеницу да у Турској живи велики број алавита, који су истог верског опредељења као и режим у Сирији, односно председник Башар ал-Асад и његово окружење, и који су, такође, веома револтирани турским ставом у сиријској кризи. Пукотине се, додао је Танаскових, појављују и на економском плану, и поред великог узлета Турске у свим областима, који је неоспоран и који је њен највећи адут на међународној сцени, пошто пре свега расте незапосленост, било је неких сумњивих приватизација, корупције и богаћења људи који су блиски власти, а то такође изазива револт код великог дела становништва. - Мислим да би се могло рећи да је сада на испиту оно што је до сада изгледало као велика шанса Турске и њена компаративна предност, углавном се тако сагледавало и на Западу, а то је да је Турска једини успешни модел повезивања умереног ислама и либералне капиталистичке привреде слободног тржишта - рекао је он. По његовим речима, очигледно је да је веома тешко спојити верност исламским начелима и овакав либерални капитализам и сада у Турској полако почињу да пуцају неке везе које су досад унутар друштва обезбеђивале велику подршку садашњој власти. Он је рекао да је тешко предвиђати даљи развој ситуације у Турској, зато што се у арапском свету данас ради о сасвим новом квалитету организовања оваквих протеста, где када замајац крене, он се после храни и пропагандно и медијски и у сваком другом смислу тако да колективно психолошки долази и до инерције коју није лако зауставити, поготову уколико се и свесно ради на томе. - Сасвим је сигурно да одређени центри моћи и у самој Турској и ван Турске раде на томе да Ердогану и његовом режиму створе све више проблема - оценио је Танасковић. Међутим, он сматра да је Турска ипак довољно стабилна и организована држава и да Ердоган још увек има и имаће велику популарност и подршку највећег дела становништва, тако да би се демонстрације које протеклих дана потресају Турску тешко могле одмах изродити у протесте и поремећаје који би довели у питање и сам опстанак његове власти. Подсетивши да ће се наредне године у Турској одржати председнички избори, на којима се рачуна да би премијер Ердоган био главни кандидат за председника, Танасковић је напоменуо да има наговештаја да неки у Турској, а изван ње, и то прилично утицајни кругови, сматрају да је Ердоган почео да води исувише личну аутократску политику, да је почео да укида демократију и да доживљава себе као “султана”. То, међутим, многима не одговара па се помиње чак и могућност да садашњи председник Абдулах Гул, иначе његов саборац већ две деценије, буде противкандидат који неће бити без шанси, оцењује он. - Ово би могло бити, у суштини, прво поулувреме или улазак у период у коме Ердоган више неће бити толико неприкосновени лидер, у коме ће имати озбиљних унутрашњих тешкоћа и где ће морати добро да размисли и понешто мења у вођењу политике, пре свега на унутрашњем а донекле и на спољном плану, да би могао да уђе идуће године у председничке изборе са шансама какве би имао да су одржани пре годину дана - рекао је Танасковић. По његовим речима, почео је процес који ће трајати, почела је ерозија Ердогановог ауторитета, а самим тим и уверљивости Турске на међународном плану, где се она приказује као држава која малтене може конструктивно учествовати у решавању свих проблема, па и оних на Балкану, у шта смо се уверили. - Мислим да ће се ствари сада, у неку руку, рационалније одмеравати и да ће се постепено и Турска морати више позабавити својим унутрашњим питањима, а не само извозити демократију на турски неоосманистички начин - закључио је он.