Bliži li se kraj Erdoganove politike?

Republika Srpska 03.06.2013 | 17:53

Protesti u Turskoj mogu biti signal da ta zemlja, sa dosta unutrašnjih protivrečnosti, ulazi u period u kome harizmatični premijer Redžep Tajip Erdogan više neće biti toliko neprikosnoveni lider, kao i da će morati ponešto da menja u vođenju politike, pre svega na unutrašnjem, a donekle i na spoljnom planu, ocenio je danas islamolog Darko Tanasković. Naravno da predviđena seča drveća na trgu Taksim nije glavni razlog koji je pokrenuo proteste, iako je bio varnica, odnosno povod koji je to pokrenuo - rekao je Tanasković, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, u izjavi Tanjugu. On je ocenio da Turska, posmatrano spolja, izgleda gotovo kao država bez problema, pogotovo s obzirom na činjenicu da nije, za sada, ozbiljnije dotaknuta ekonomskom krizom i da je u napretku, ali ukazuje da zemlja ima dosta unutrašnjih protivrečnosti. - S jedne strane, sekularna Turska, koja uglavnom živi u velikim gradovima i koja nikako nije zanemarljiva, iako su islamisti ubedljivo pobeđivali na poslednjim izborima, danas je već ozbiljno zabrinuta reislamizacijom ukupnog ambijenta života u Turskoj, nametanjem nekih navika koje su mnogo bliže šerijatskom poimanju morala nego što je to do sada bio slučaj - rekao je on. Tanasković je podsetio da je u Turskoj nedavno uvedeno ozbiljno ograničenje u prodaji alkoholnih pića, odnosi među ljudima se polako prevode u neku vrstu šerijatskog koda, zabranjeno je držanje za ruke, pa čak i ovlašni poljubac zaljubljenih u ankarskom metrou. - Jednostavno, ljudima se menjaju navike i to njima teško pada, jer iza toga vide nastupanje još restriktivnijih i težih vremena - objašnjava on. S druge strane, kako je naveo, veoma popularni i harizmatični lider Redžep Tajip Erdogan do sada je imao uglavnom podršku takozvanih islamističkih krugova, odnosno onih Turaka koji upravo u islamu vide sistem vrednosti na kojima počiva njihov identitet i pogled na svet. Međutim, događaji tokom “arapskog proleća”, a naročito u Siriji, i pozicija koju je Turska zauzela u vezi sa građanskim ratom u Siriji, svrstavajući se potpuno uz zapadnu stranu, odnosno uz SAD i njihove saveznike, umnogome je poljuljala poverenje u njega kao u muslimanskog lidera koji je pretendovao da postane i muslimanski lider čitavog Bliskog istoka, ili barem sunitskog dela Bliskog istoka, ocenio je on. - Nijedan muslimanski političar ne može računati na trajniju popularnost u svojoj zemlji ukoliko se svrstava uz SAD i Zapad protiv neke druge muslimanske zemlje, bez obzira na to koliko bi režim u toj drugoj zemlji mogao biti nesimpatičan ili neprihvatljiv - istakao je Tanasković. On je podsetio i na činjenicu da u Turskoj živi veliki broj alavita, koji su istog verskog opredeljenja kao i režim u Siriji, odnosno predsednik Bašar al-Asad i njegovo okruženje, i koji su, takođe, veoma revoltirani turskim stavom u sirijskoj krizi. Pukotine se, dodao je Tanaskovih, pojavljuju i na ekonomskom planu, i pored velikog uzleta Turske u svim oblastima, koji je neosporan i koji je njen najveći adut na međunarodnoj sceni, pošto pre svega raste nezaposlenost, bilo je nekih sumnjivih privatizacija, korupcije i bogaćenja ljudi koji su bliski vlasti, a to takođe izaziva revolt kod velikog dela stanovništva. - Mislim da bi se moglo reći da je sada na ispitu ono što je do sada izgledalo kao velika šansa Turske i njena komparativna prednost, uglavnom se tako sagledavalo i na Zapadu, a to je da je Turska jedini uspešni model povezivanja umerenog islama i liberalne kapitalističke privrede slobodnog tržišta - rekao je on. Po njegovim rečima, očigledno je da je veoma teško spojiti vernost islamskim načelima i ovakav liberalni kapitalizam i sada u Turskoj polako počinju da pucaju neke veze koje su dosad unutar društva obezbeđivale veliku podršku sadašnjoj vlasti. On je rekao da je teško predviđati dalji razvoj situacije u Turskoj, zato što se u arapskom svetu danas radi o sasvim novom kvalitetu organizovanja ovakvih protesta, gde kada zamajac krene, on se posle hrani i propagandno i medijski i u svakom drugom smislu tako da kolektivno psihološki dolazi i do inercije koju nije lako zaustaviti, pogotovu ukoliko se i svesno radi na tome. - Sasvim je sigurno da određeni centri moći i u samoj Turskoj i van Turske rade na tome da Erdoganu i njegovom režimu stvore sve više problema - ocenio je Tanasković. Međutim, on smatra da je Turska ipak dovoljno stabilna i organizovana država i da Erdogan još uvek ima i imaće veliku popularnost i podršku najvećeg dela stanovništva, tako da bi se demonstracije koje proteklih dana potresaju Tursku teško mogle odmah izroditi u proteste i poremećaje koji bi doveli u pitanje i sam opstanak njegove vlasti. Podsetivši da će se naredne godine u Turskoj održati predsednički izbori, na kojima se računa da bi premijer Erdogan bio glavni kandidat za predsednika, Tanasković je napomenuo da ima nagoveštaja da neki u Turskoj, a izvan nje, i to prilično uticajni krugovi, smatraju da je Erdogan počeo da vodi isuviše ličnu autokratsku politiku, da je počeo da ukida demokratiju i da doživljava sebe kao “sultana”. To, međutim, mnogima ne odgovara pa se pominje čak i mogućnost da sadašnji predsednik Abdulah Gul, inače njegov saborac već dve decenije, bude protivkandidat koji neće biti bez šansi, ocenjuje on. - Ovo bi moglo biti, u suštini, prvo pouluvreme ili ulazak u period u kome Erdogan više neće biti toliko neprikosnoveni lider, u kome će imati ozbiljnih unutrašnjih teškoća i gde će morati dobro da razmisli i ponešto menja u vođenju politike, pre svega na unutrašnjem a donekle i na spoljnom planu, da bi mogao da uđe iduće godine u predsedničke izbore sa šansama kakve bi imao da su održani pre godinu dana - rekao je Tanasković. Po njegovim rečima, počeo je proces koji će trajati, počela je erozija Erdoganovog autoriteta, a samim tim i uverljivosti Turske na međunarodnom planu, gde se ona prikazuje kao država koja maltene može konstruktivno učestvovati u rešavanju svih problema, pa i onih na Balkanu, u šta smo se uverili. - Mislim da će se stvari sada, u neku ruku, racionalnije odmeravati i da će se postepeno i Turska morati više pozabaviti svojim unutrašnjim pitanjima, a ne samo izvoziti demokratiju na turski neoosmanistički način - zaključio je on.