Настављају се преостала суђења

У Хашком трибуналу ове седмице седмице настављају се три преостала суђења - у предметима против некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, бившег команданта Главног штаба Војске Републике Српске /ВРС/ генерала Ратка Младића и бившег предсједника Републике Српске Крајине Горана Хаџића.

Република Српска 03.06.2013 | 09:10 У Хашком трибуналу ове седмице седмице настављају се три преостала суђења - у предметима против некадашњег предсједника Републике Српске Радована Караџића, бившег команданта Главног штаба Војске Републике Српске /ВРС/ генерала Ратка Младића и бившег предсједника Републике Српске Крајине Горана Хаџића. Главни претрес у поступцима против Младића и Хаџића биће настављен данас, а доказни поступак у оба предмета наставља тужилаштво, док Караџић са извођењем доказа одбране наставља од сутра. На суђењу Младићу, раније започете исказе требало би да доврше некадашњи помоћник команданта за безбједност и обавјештајне послове Братуначке бригаде Момир Николић, који је у трибуналу признао кривицу за прогоне и осуђен је на 20 година затвора, а на издржавање казне упућен је у Финску, као и истражилац тужилаштва Ерин Галагер, која је била ангажована на истрагама на подручју Сребренице. На листи свједока тужилаштва су и полицајац из Братунца Миленко Пепић, који је у јулу 1995. године био припадник Другог шековићког одреда Специјалне бригаде полиције /СБП/, те бивши командант Другог батаљона Зворничке бригаде ВРС Срећко Аћимовић, командант батаљона Војне полиције 65. заштитног пука Зоран Малинић, и један заштићени свједок. Претресно вијеће је за сутра заказало саслушање љекара у вези захтјева одбране да се број засједања у Младићевом предмету смањи са пет на четири дана. Судије ће, како је најављено, око сат времена постављати питања у вези са препоруком љекара у Притворској јединици да се смањи број засједања. На суђењу Караџићу, исказ би ове седмице требало да заврши вјештак одбране за балиситику Миле Попарић, а затим би требало да буде саслушан један заштићени свједок. Претресно вијеће предложило је да се одгоди свједочење генерала Здравка Толимира, јер још рјешава по његовој молби да уложи жалбу на одлуку којом је давање исказа од њега затражено обавезујућим налогом. У трибуналу је Толимир проглашен кривим за злочине у Сребреници и Жепи у јулу 1995. године и осуђен на казну доживотног затвора. Толимир је одбио да свједочи у одбрану Караџића, образложивши да је његов предмет у жалбеном поступку. Караџић је Толимирово свједочење тражио како би потврдио да није био обавијештен о убиствима сребреничких муслимана. О томе ће свједочити и некадашњи командант полицијских снага Љубомир Боровчанин. На свједочење у Хаг, Боровчанин долази из Данске, гдје издржава казну од 17 година затвора. Боровчанину је суђено у предмету "Поповић и други" и једини је који се није жалио на пресуду изречену 10. јуна 2010. године. Обавезујући налог издат је и за свједочење генерала Миленка Живановића, од којег је осуђени генерал Радислав Крстић преузео команду над Дринским корпусом ВРС. Под обавезујућим налогом, на клупи за свједоке ће се наћи и генерал Љубиша Беара, коме је, такође, суђено у предмету "Поповић и други", а који је првостепеном пресудом осуђен на доживотни затвор. Уколико не поступе по обавезујућем налогу, вијеће би могло да покрене поступак за непоштивање суда, а могуће казне су до 100.000 евра и/или до седам година затвора. Према досадашњој пракси трибунала, оптужени су добијали казне од по неколико мјесеци затвора. Исказе ће на суђењу Караџићу добровољно дати два свједока одбране - ратни начелник Управе криминалистичке полиције у Министарству унутрашњих послова Републике Српске Горан Мачар и лидер Српске радикалне странке Војислав Шешељ. Према изјави коју је дао члановима тима одбране, Шешељ ће потврдити да Караџић "није имао непријатељски став према муслиманима или Хрватима". "Оптужба да смо Караџић и ја учествовали у удруженом злочиначком подухвату је лажна. Доктор Караџић се никада није залагао за протеривања муслимана или Хрвата", наводи се у изјави Шешеља и додаје да је он /Шешељ/ "често био у сукобу са другим члановима такозваног удруженог злочиначког подухвата, као што су Слободан Милошевић, који га је хапсио неколико пута, и са Жељком Ражнатовићем-Арканом, кога је често осуђивао". Шешељ је навео и да је Караџић био "политички саветник Зорана Ђинђића и Војислава Коштунице", а да је он Караџића подржавао у неким питањима, а у некима му се супротстављао, као што је то било када је склопио споразум са Матом Бобаном 1993. године. У трибуналу Шешељ је оптужен за прогоне несрпског становништва у БиХ, Хрватској и у Војводини. Суђење је завршено у марту 2012. године, а изрицање пресуде заказано је за 30. октобар.