Блажо жали за мечком

Нисам ја херој, спасао ме је Господ Бог, ал' и секирица, посведочио на месту „злочина“  светски познати Херцеговац, који је голим рукама убио медведа од 120 кила.

Република Српска 02.06.2013 | 12:01 Нисам ја херој, спасао ме је Господ Бог, ал' и секирица, посведочио на месту „злочина“  светски познати Херцеговац, који је голим рукама убио медведа од 120 кила.Очекивао сам да горе, под планином, сретнем дива од два и по метра, кад оно - просечан Херцеговац. Метар и осамдесет, 118 килограма. Само шаке, оне којима је удавио мечку - ко лопате! Ја да саставим моје три - једна Блажова! И прошле, и претпрошле и оне претходне ноћи добро сам спавао! Да видиш - још је нисам сањ‘о, и мислим и да нећу. Било па прошло - испричао ми је прекјуче на планини Волујак Блажо кад сам га упитао сања ли ноћу окршај с медведом, буди ли се обливен знојем од страха. Прошло је седам дана откако је на планини голим рукама, помажући се помало и секирицом, Блажо задавио опасну животињу, и за то кратко време постао је популаран широм планете. Американци су му чак наденули надимак „Чак Норис“, међутим, Блажо Грковић из села Врба крај Гацког остао је онај стари. - Ма какав ја јунак! Немојте се спрдати са мном! Мене је спасао Господ Бог, мада, истина је, припомогла ми је мало и секирица коју сам тог дана понео са собом - каже он. Оног дана кад је на седам, осам метара од себе угледао мечку како у пуном трку, искошене главе и искежених зуба, јуриша на њега, Блажо се у првом трену опростио од живота. - Само сам замислио да ће ме читавог појести, да од мене неће ни комад меса остати и да ме никад нико неће наћи - описује Блажо почетак епског окршаја на планини. Међутим, већ наредног трена пробудио се Херцеговац у њему. Потегнем ти ја секиру па мечку, која ме зубима већ зграбила за ногу, треснем право иза врата, она ти посрну, а ја јој скочим на леђа... Она да устане, ја не дам, извијала је главу, уједала ме, а ја ти је дограбим левицом за гушу и нисам пуштао док нисам осетио да више не дише. Истина, кад сам пустио гркљан, било ме стра‘ да не устане, шта ћу онда - прича даље Блажо. Кад је све било готово, кад је он са сломљеном левом руком, изуједаном до костију, са 11 уједа на ногама и 32 на рукама, пао на једну страну, а мртва мечка остала да лежи крај њега, Блажу би жао. - Јесте, свега ми! Било ми је жао мечке, иако је само који минут раније било - или она или ја, иако ми је било јасно да једно од нас двоје борбу неће преживети - клео ми се прекјуче на планини Блажо, док је около увелико падао снег, као усред зиме.