Blažo žali za mečkom

Nisam ja heroj, spasao me je Gospod Bog, al' i sekirica, posvedočio na mestu „zločina“  svetski poznati Hercegovac, koji je golim rukama ubio medveda od 120 kila.

Republika Srpska 02.06.2013 | 12:01 Nisam ja heroj, spasao me je Gospod Bog, al' i sekirica, posvedočio na mestu „zločina“  svetski poznati Hercegovac, koji je golim rukama ubio medveda od 120 kila.Očekivao sam da gore, pod planinom, sretnem diva od dva i po metra, kad ono - prosečan Hercegovac. Metar i osamdeset, 118 kilograma. Samo šake, one kojima je udavio mečku - ko lopate! Ja da sastavim moje tri - jedna Blažova! I prošle, i pretprošle i one prethodne noći dobro sam spavao! Da vidiš - još je nisam sanj‘o, i mislim i da neću. Bilo pa prošlo - ispričao mi je prekjuče na planini Volujak Blažo kad sam ga upitao sanja li noću okršaj s medvedom, budi li se obliven znojem od straha. Prošlo je sedam dana otkako je na planini golim rukama, pomažući se pomalo i sekiricom, Blažo zadavio opasnu životinju, i za to kratko vreme postao je popularan širom planete. Amerikanci su mu čak nadenuli nadimak „Čak Noris“, međutim, Blažo Grković iz sela Vrba kraj Gackog ostao je onaj stari. - Ma kakav ja junak! Nemojte se sprdati sa mnom! Mene je spasao Gospod Bog, mada, istina je, pripomogla mi je malo i sekirica koju sam tog dana poneo sa sobom - kaže on. Onog dana kad je na sedam, osam metara od sebe ugledao mečku kako u punom trku, iskošene glave i iskeženih zuba, juriša na njega, Blažo se u prvom trenu oprostio od života. - Samo sam zamislio da će me čitavog pojesti, da od mene neće ni komad mesa ostati i da me nikad niko neće naći - opisuje Blažo početak epskog okršaja na planini. Međutim, već narednog trena probudio se Hercegovac u njemu. Potegnem ti ja sekiru pa mečku, koja me zubima već zgrabila za nogu, tresnem pravo iza vrata, ona ti posrnu, a ja joj skočim na leđa... Ona da ustane, ja ne dam, izvijala je glavu, ujedala me, a ja ti je dograbim levicom za gušu i nisam puštao dok nisam osetio da više ne diše. Istina, kad sam pustio grkljan, bilo me stra‘ da ne ustane, šta ću onda - priča dalje Blažo. Kad je sve bilo gotovo, kad je on sa slomljenom levom rukom, izujedanom do kostiju, sa 11 ujeda na nogama i 32 na rukama, pao na jednu stranu, a mrtva mečka ostala da leži kraj njega, Blažu bi žao. - Jeste, svega mi! Bilo mi je žao mečke, iako je samo koji minut ranije bilo - ili ona ili ja, iako mi je bilo jasno da jedno od nas dvoje borbu neće preživeti - kleo mi se prekjuče na planini Blažo, dok je okolo uveliko padao sneg, kao usred zime.