Хрватска умијешаност у рат у БиХ кроз хашке пресуде

Република Српска 28.05.2013 | 12:01

Међународни кривични суд у Хагу сутра ће изрећи првостепене пресуде бившим челницима Херцег-Босне оптуженим за злочине над муслиманским становништвом и другим нехрватима од 1992. до 1994. године почињене у склопу удруженог злочиначког подухвата.Тако ће суд одлучити да ли су војни и државни представници Републике Хрватске, као чланови удруженог злочиначког подухвата, имали територијалне аспирације према БиХ. Тужиоци су за премијера Херцег-Босне Јадранка Прлића, министра одбране Бруну Стојића, заповеднике Главног штаба Хрватског већа одбране (ХВО) генерале Слободана Праљка и Миливоја Петковића затражили 40 година затвора. За заповједника војне полиције ХВО-а Валентина Ћорића тражено је 35, а за начелника Уреда за размјену заробљеника Берислава Пушића 25 година затвора, док су одбране затразиле њихово ослобађање. Шесторицу Хрвата оптужница терети за учествовање у удруженом злочиначком подухвату предвођеном бившим хрватским предсједником Фрањом Туђманом чији је циљ био етничко чишћење подручја Херцег-Босне ради стварања "велике Хрватске". Суђење је почело 26. априла 2006. и претворило се у једно од најдужих и најкомплекснијих суђења пред Хашким судом. Тужилаштво је извело 145 свједока, а одбрана 61. Оптужница обухвата злочине почињене на подручју општина Прозор, Горњи Вакуф, Јабланица, Мостар, Љубушки, Столац, Чапљина и Вареш, кампању прогона почињеног убијањем, разарањем, депортацијама те логорима. "Територијални циљ удруженог злочиначког подухвата био је успостављање хрватског територија у границама Хрватске бановине, територијалног ентитета који је постојао од 1939. до 1941. године. Удружени злочиначки подухват обухватао је и креирање политичке и националне мапе тих подручја тако да њима доминирају Хрвати, како у политичком тако и у демографском смислу", наводи се у оптужници. У подухвату су, према оптужници, учествовали први хрватски предсједник Туђман, бивши хрватски министар одбране Гојко Шушак, бивши начелник Главног штаба Хрватске војске (ХВ) Јанко Бобетко, предсједник Хрватске заједнице Херцег-Босне Мате Бобан, шесторица оптужених Хрвата, као и Дарио Кордић, Тихомир Блашкић и Младен Налетилић Тута. "Прлић је био један од кључних, најмоћнијих фактора у Херцег Босни и ХВО-у уз Туђмана, Шушака и Бобана", написали су у завршном поднеску тужиоци. До сада је суд утврђивао да ли је Хрватска била умијешана у сукоб у БиХ и да ли је он био међународног карактера. У пресуди бившем заповједнику Оперативне зоне Средишња Босна Тихомиру Блашкићу хашки суд је 2000. утврдио први пут да је оружани сукоб у Средњој Босни имао међународни карактер на основу активног учешћа Хрватске војске у БиХ, која је заједно с Хрватским већем одбране била ангажована у борби против Армије БиХ. Тада је први пута суд утврдио као чињеницу територијалне аспирације Хрватске, а у пресуди Блашкићу први пут појављује се и идеја бившег хрватског предсједника Фрање Туђмана о обнови Бановине у границама из 1939. "Предсједник Туђман имао је аспирације према подјели те сусједне земље", наводи судско вијеће у предмету Блашкић у којем је свједочио британски политичар Педи Ешдаун. Он је описао да је 1995. Туђман на једној вечери на полеђини јеловника нацртао карту бивше Југославије која је приказивала ситуацију за десет година и рекао да ће један дио Босне припасти Хрватској, а други Србији. Веће је тада утврдило и да ставови које је Туђман износио нису били само његови лични ставови јер је он "до те мјере доминирао хрватском владом да су његови лични ставови у ствари били службени". Као доказ умјешаности Хрватске Хашки суд је у овој, и друге двије пресуде, наводио и чињеницу да су именовани војни команданти у БиХ, дакле у другој сувереној држави. Судско вијеће у случају Блашкић је утврдило да је ХВО имао исте циљеве као и Хрватска - припајање делова БиХ Републици Хрватској и да је Хрватска ХВО-у пружала финансијску и логистичку подршку, а те су заључке потврдиле судије и у каснијим пресудама, пише агенција Хина.