Сваки девети Европљанин нема банковни рачун

Готово 60 милиона Европљана нема банковни рачун - Европска комисија наводи да готово сваки девети Европљанин није отворио рачун у банци.

Република Српска 28.05.2013 | 11:37 Готово 60 милиона Европљана нема банковни рачун - Европска комисија наводи да готово сваки девети Европљанин није отворио рачун у банци. Економски експерти сматрају да су најчешћи разлози - изостанак релевантних информација, различите процедуре и тарифе у појединим државама, страх људи да им се не деси судбина замрзнутих кипарских улога или чињеница да су из различитих разлога одбијени у банкама. Оно што Европска комисија никако не може да схвати јесте чињеница да су многи грађани ЕУ одбијени када су тражили отварање рачуна у банкама. Враћени су са објашњенима попут: "немате довољно прихода" или "нисте наш држављанин" и слично. То је недопустиво, поручују из Европске комисије, и траже од држава чланица да, свака за себе, олакша Европљанима живот у вријеме када се готово све новчане трансакције врше путем рачуна - од ресторана до плаћања станарине, струје, воде... Педесет девет милиона Европљана у овом тренутку нема банковни рачун. Половина њих жељела би имати рачун, а два и по милиона је одбијено када су тражили да отворе рачун у банци. Директива Европске комисије јасна је: Европљанима мора бити допуштено отварање рачуна у банкама и у ситуацији да живе у другој држави. Та могућност мора бити отворена свим Европљанима, без обзира на њихово финансијско стање. Банке више немају аргумената да одбију захтјев ради отварања рачуна за основне потребе - рачуна путем којег би грађанин добијао плату, пензију, плаћао рачуне... Европска комисија налаже државама чланицама да на одговарајући начин осигурају информације за грађане о упоредним цијенама банкарских услога и сервиса. Сада постоји обавеза да се свакоме ко отвара рачун у банци мора уручити докуменат са листом цијена за 20 основних банкарских услуга. Вјерује се да је посљедњи потез Европске комисије повучен с циљем да се врати повјерење Европљана - како у банке, тако и у саму Европску комисију. Посебан разлог је и тај што су се из Европског вијећа недавно чуле најаве да би кипарски модел - замрзавање банкарских улога и узимање њиховог процента за потребе државе могао постати правило и за остатак Уније. Таква могућност је хитно демантована, али страх обичних људи од непредвидих, кризних одлука државе и банака остао је - упозоравају економски аналитичари.