Да ли у БиХ долази мрачно доба цензуре?

Агенција за заштиту личних података БиХ покренула је процедуру измјене постојећег Закона о слободи приступа информацијама Босне и Херцеговине.

Република Српска 28.05.2013 | 07:34 Агенција за заштиту личних података БиХ покренула је процедуру измјене постојећег Закона о слободи приступа информацијама Босне и Херцеговине. Нови нацрт Закона предлаже да свака институција ограничи грађанима приступ информацијама, ако ће тиме бити угрожено право на приватност или други интерес. Управо се око овог питања ових дана води полемика - гдје је граница између приватног и јавног интереса. Уколико дође до усвајања измјена Закона о слободи приступа информацијама, држава ће дефинитивно бацити сјенку на ионако нестабилну демократију и тако увести земљу у доба цензуре, која ће највише погодити новинаре и невладине организације. Рената Радић-Драгић, новинарка Центра за истраживачко новинарство (ЦИН), сматра да уколико се усвоје предложене измјене Закона на начин да се заштита личних података ставља испред јавног интереса, то ће за новинаре значити почетак увођења цензуре. ''Новинари ће имати смањене могућности да провјере информације које им се пласирају јер ће доћи до ускраћивање информација и докумената уз исприку да се штите лични подаци'' , сматра Радић-Драгић. Иако се грађанима даје могућност да учествују у процесу јавних консултација, ''нисам сигурна да су грађани довољно информирани да је закон донешен због једног од њихових основних права: права на информацију'', додаје новинарка ЦИН-а. Заштита приватности или губљење транспарентности? Амира Крехић, помоћник омбудсмена при Институцији омбудсмена у БиХ се већ 13. година бави питањем слободног приступа информацијама. Према њеном мишљењу, измјене ће утјецати на све који су Закон користили у свом раду за прикупљање информација. ''Предложеним измјенама Закона које су настале као резултат иницијативе Агенције за заштиту личних података, наводно се овај закон желио ускладити са Европском конвенцијом о увиду у службене документе'', појашњава Крехић. Предложене измјене, прије свега, онемогућавају приступ личним подацима – име и презиме одговорне особе, на примјер, или имовинске картице политичара. У том смислу, у свим информацијама које посједује неки државни орган, могу се пронаћи и одређени лични подаци, и на основу тога се захтјев за приступ информацији може одбити. Тиме се заправо ствара ситуација у којој објављивање информација постаје изузетак, а не правило. До сада је било управо супротно – захтјев је могао да се одбије, али тек након проведене процедуре, или је информација могла бити дјелимично објављена. Друга важна измјена је да није прописана жалбена процедура која је у складу са Законом о управном поступку. На овај начин, Закон о слободи приступа информацијам губи свој основни циљ: повећање отворености рада јавних органа и одговорност упослених који раде у тим органима. ''Губи се основни смисао Закона и ми се враћамо у неки период цензура, а да не говоримо о новинарима када им се ускраћивањем информација крши и право на слободу мишљења и изражавања, јер ако немате информацију, ви је даље не можете ширити'', каже Крехић. Рената Радић-Драгић из ЦИН-а каже да је ово начин да се сакрије пуно тога. ''Имамо ситуацију на примјер, да се не дозвољава увид у уговоре које приватне фирме склапају са јавним институцијама, под изговором да се штите интереси приватног подузећа'', објашњава она. Такођер подсјећа на ситуацију када су се политичари дигли глас против јавног објављивања њихових имовинских картона, јер су то - по њиховом мишљењу - лични подаци. ''Ми у ЦИН-у смо тај проблем рјешили на начин да смо објавили све имовинске картоне а избрисали личне податке као што су адреса становања, потпис, матичне бројеве ако их је било. Заштитили смо личне податке а јавност није остала ускраћена за битне информације'', каже Радић – Драгић. Амира Крехић из Институције омбудсмана сматра да се промјене предлажу јер се желе заштити интереси појединаца, а не приватност. Уколико измјењени закон буде усвојен, јавност у Босни и Херцеговини остаће без и оно мало начина да прати куда и коме иде њихов новац, ко се, како и због чега бира на водећа мјеста у јавним институцијама. Сви губимо право на информацију.