Више од милион радника на "црно"

Према подацима синдиката, више од милион становника БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе и Македоније ради на "црно", што представља скоро 30 одсто у односу на укупан број легално запослених радника у овим земљама.

Република Српска 27.05.2013 | 09:29 Према подацима синдиката, више од милион становника БиХ, Србије, Хрватске, Црне Горе и Македоније ради на "црно", што представља скоро 30 одсто у односу на укупан број легално запослених радника у овим земљама. Један од чланова и оснивача "Мреже младих синдикалаца југоисточне Европе" Адис Табаковић каже у интервјуу Срни да је рад на "црно" највише заступљен међу младим радницима, те да има најнегативније дугорочне посљедице по радно способне младе људе у региону. Према његовим ријечима, млади који раде на "црно" губе сигуран извор новца, а тиме и могућност за рјешавање стамбеног питања и оснивање породице. Ускраћен им је или отежан прелазак на друго радно мјесто на основу радног искуства, радни стаж им се нигдје не евидентира, посао им, углавном, није ни плаћен у складу са стручном спремом, а ускраћено им је и право на лијечење, пензију, те друга законом загарантована радничка права. "Млади образовани људи, у чије школовање је друштво уложило огроман новац, због тешке економске ситуације и велике незапослености пристају да раде без икаквог уговора са послодавцем, те тако заправо постају највеће жртве свјетске економске кризе, али и тешке економске ситуације у земљама региона појединачно", упозорава Табаковић. Он наглашава да млади радници у региону дијеле исту судбину и да се, осим са радом на "црно", суочавају са другим облицима кршења радничких, односно основних људских права. "Иако незапосленост представља суштински проблем, често се заборавља да је једнако незавидан положај оних који раде без плате или за минималну плату, на мјестима за која се нису школовали, који немају здравствено и пензијско осигурање, који раде на уговоре на одређено радно вријеме и трпе различите врсте притисака и који у сваком тренутку и без икаквог разлога могу добити отказ", истиче Табаковић. Осим страха за егзистенцију, велики проблем у превазилажењу оваквих проблема представља и чињеница да су млади неинформисани о правима и обавезама које имају на радном мјесту. "Синдикализација се намеће као неопходно рјешење дијела проблема са којима се млади суочавају. Уколико сами не предузму неопходне мјере у заштити својих позиција, бојим се да ће уз тенденцију раста економске кризе ситуација за младе раднике у земљама регије постати пуно лошија него што је сада", каже Табаковић. Сурови услови тржишта рада и позиција на радном мјесту /ако га и добију/ један је од кључних разлога због којих млади људи напуштају земље региона. "Рјешење проблема лежи у социјалном дијалогу и мјерама које владе земаља у региону треба да предузму. Млади радници, захваљујући свом ентузијазму, идејама и стручном знању могу бити кључни партнери у побољшању укупног пословног амбијента, остваривања новог профита у предузећима појединачно и отварању могућности за нове инвестиције", наводи Табаковић. Он закључује да лоша позиција и незадовољство младих радника на радном мјесту није добра ни за послодавце, ни за заједницу у цјелини, због чега се у рјешавање овог проблема морају укључити сви сегменти друштва.