Казнити одговорне за злочин у Јошаници

У Јошаници код Фоче данас је служен парастос за 56 српских цивила које су 1992.

Република Српска 26.05.2013 | 17:15 У Јошаници код Фоче данас је служен парастос за 56 српских цивила које су 1992. године након бруталног мучења убили припадници такозване Армије РБиХ. Тада су убијени двоипогодишња Данка, десетогодишња Драгана и седмогодишњи Дражен. Најстарија жртва у овом покољу био је 90-годишњи старац, којег нису поштедјели мучења док није издахнуо. Душанка Лаловић, која је сакривена у шипражју изнад села 19. децембра 1992. године преживјела напад, мучења, силовања и убијања 32 мушкарца, 21 жене и троје дјеце, каже да нико није био поштеђен. Лаловићева истиче да нико није очекивао да ће се тог дана тако нешто десити, јер је већина мјештана славила Никољдан - крсну славу. "Очекивали су госте, али не такве. У саму зору зачули су се пуцњи из свих праваца, повици по селу `убијајте`, `кољите`. Било је страшно. Око поднева чула сам повике Олге Вишњић и њене кћеркице - `спасите нас`. Свуда је био гареж, измаскарирана тијела", каже Лаловићева. Момир Кулић успио је да се пробије кроз обруч и да се спаси, али од тога шта је доживио и видио осиједио је за седам дана. "Видио сам како су јурили за нашима који су покушавали да побјегну. Дјеца су вриштала. Било је ужасно. Једна од породица Вишњића потпуно је уништена. То је био пакао – тијела прекланих комшија и рођака свуда по земљи. Знам и које то урадио и спреман сам да кажем истражним органима", прича Кулић. Један од свједока Ратко Благојевић преживио је са још једним човјеком, сакривен у подруму куће. Он говори да је нападача било посвуда и да су дозивали поименично. "У журби су нас видјели сакривене у подруму, пуцали су и мене ранили. Побјегли су. Чуо сам како један од њих каже `Медо, Мустафа наредио је да идемо даље`", прича Благојевић који је одатле успио да се извуче на оближње брдо у шуму, јер је Јошаница горјела. Он се присјећа да је код потока чуо ужасну вриску и плач, те да су ту касније нађена тијела седамнаест прекланих Срба. О страхотама Никољдана 1992. године у Јошаници прича и Десанка Грујичић која је преживјела покољ, јер је са још једном родицом остала сакривена у папрати. Иако су војници наишли поред њих, нису их примијетили. "Нешто даље у шипражју била је једна старица. Чула сам како један другог дозивају:`Еј,врати се. Ево неке старе овдје`. Пуцао је, нашли смо је послије мртву. Ту смо остали цијелу ноћ, а када је свануло полако смо ишле у село. Ужасно је било све гледати, не дао Бог", присјетила се Грујичићева. Она се тада онесвијестила, а пробудила се у болници у Фочи. О овом злочину извјештавали су и свјетски медији "Њујорк тајмс и ББЦ". Постоје бројни докази, каже Славко Ђорђевић, којем су убијени сестра и зет, а сву ту страхоту је видио као здравствени радник у Општој болници у Фочи. "Имам фотографије на којима се види сва страхота. Тупим предметима су ломљење лобање. Нису поштедјели ни дјечије главе – мозак је вирио из лобање. Моју сестру су заклали, а зета исцијепали ножем од стопала до глутеуса, резали су и мишиће. Ужасно", каже Ђорђевић. Сви они се питају зашто првосуђе БиХ остаје слијепо и поред свих доказа и зашто се свима не суди по истом закону. Свједоци тврде да су позната имена наредбодаваца и починилаца. Из Јошанице данас је послата порука да се мора истрајати на расвјетљавању овог злочина. Предсједник Борачке организације Републике Српске Пантелија Ђургуз поручује да ће истрајати док се не сазна докле се стигло са тим предметом. "Даћемо све од себе да злочинци буду кажњени, али и да сазнамо ко је `кочио` да правосуђе о овоме ћути", истакао је Ћургуз. Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић каже да правда не смије бити селективна, да се само суди Србима. "БиХ неће имати перспективу све док не буду исти аршини за све који су починили ратне злочине", нагласио је Милуновић. Помен парастосу у Јошаници код Фоче претходио је дводневни програм – "Мајско сјећање на јошаничко страдање" у оквиру којег су ученици Богословије "Свети Петар Дабробосански" у петак извели алегоријску представу "Тражим правду за невине жртве" на Мајском задушном предвечерју. Послије тога положени су вијенци и прислужене свијеће код централног споменика у Фочи. Грађани су јутрос учествовали и у "Ходочасним јошаничким задушницама" када су од Фоче до Јошанице прешли 13 километара како би скренули пажњу на страшан злочин који се догодио прије 21 годину али и у знак протеста због нерада првосудних органа да процесуирају злочинце.