Селективна правда није допринијела помирењу

Хашки трибунал примјењује селективну правду, што доказују његове пресуде, и далеко је од тога да је допринио помирењу међу народима на простору бивше Југославије, оцијенио је у изјави Срни директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац поводом 20 година рада тог ад хок трибунала.

Република Српска 26.05.2013 | 13:15 Хашки трибунал примјењује селективну правду, што доказују његове пресуде, и далеко је од тога да је допринио помирењу међу народима на простору бивше Југославије, оцијенио је у изјави Срни директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац поводом 20 година рада тог ад хок трибунала.Штрбац је рекао да је податке и свој став о раду Хашког трибунала изнио на тематској дебати у Генералној скупштини УН 10. априла, а да је закључак његовог експертског излагања био да УН више не дозволе да се понови оваква срамота као што је Међународни суд за бившу Југославију који нема везе са правом. Он је навео да је имао пуно право да изведе такав закључак, јер је још 1994. године прихватио сарадњу са Хашким трибуналом "као, ваљда, једини међу Србима". "Очекивао сам много, очекивао сам да ће то бити прави суд и да неће зависити од политике и политичких ставова, размишљања у свијету.Нажалост, они други Срби били су више у праву него ја кад су говорили да је тај суд антисрпски и да ће радити по политичким налозима, а не по правној логици и чињеницама", навео је Штбац. Он је истакао да Трибунал својим одлукама није допринио никаквом помирењу, већ да су, напротив, међу завађеним народима сада још гори односи него што су били. "Далеко је то од некаквог помирења", додао је Штрбац. Директор "Веритаса" истакао је да су доказ селективне правде Хашког трибунала пресуде тог суда, посебно ослобађајућа пресуда жалбеног вијећа хрватским генералима за "Олују", која је и изазвала дебату у УН. Он је додао да су у Хагу за злочине осуђени углавном припадници једног народа, а да подаци које је на дебати у УН изнио о страдањима једних и других и трећих и четвртих говоре сасвим друго. У Хашком трибуналу сутра ће бити одржана свечаност поводом 20 година од оснивања овог суда, усвајањем Резолуције 827 /1993/ Савјета безбједности УН 25. маја 1993. године. Трибунал је у дводеценијском мандату оптужио 161 лице, и то 110 Срба, 34 Хрвата, девет Бошњака, седам Албанаца и једног Македонца. Чак 68 одсто оптужених су Срби, који чине и 76 процената осуђених. На Србе се односи и 80 процената свих изречених казни и свих пет изречених доживотних робија. Правоснажно или неправоснажно, досад су осуђена 82 оптуженика, на укупну казну од 1.215 година затвора: 62 Србина - 974,5 године затвора, плус пет доживотних, 12 Хрвата - 166 година затвора, пет Бошњака - 43,5 година, два Албанаца на 19 и Македонац на 12 година затвора. За 12 оптуженика - по шест Хрвата и Срба - у току је суђење пред првостепеним већем или чекају првостепену пресуду.