Коштуница: ЕУ злоупотријебила добре намјере Србије

Србија је имала крајње добре намере према ЕУ, али је Брисел то злоупотребио.

Република Српска 25.05.2013 | 19:50 Србија је имала крајње добре намере према ЕУ, али је Брисел то злоупотребио. Постављајући услове које ниједној земљи није постављао - да разори своју државност и да се одрекне дела територије, оценио лидер ДСС-а Војислав Коштуница. Србија треба да прогласи политичку неутралност како би се зауставила агонија која прети њеном самоуништењу, истиче Коштуница. Председник Демократске странке Србије и бивши председник и премијер Србије Војислав Коштуница оценио је да је Србија имала крајње добре намере према ЕУ, али да је Брисел то злоупотребио постављајући услове које ниједној земљи није постављао - да разори своју државност и да се одрекне дела територије. "Да је ЕУ Србији на самом почетку европских интеграција саопштила да неће као целовита држава ући у ЕУ, него да мора да се одрекне Косова као неотуђивог дела своје територије, онда би то у основи био поштен однос и не би могло да се говори о злоупотреби поверења", рекао  је Коштуница у ауторском тексту за Франкфуртер алгемајне цајтунг. Коштуница је рекао да је "преломна година за редефинисање односа Србије и ЕУ била 2008. када је од стране ЕУ и албанских сепаратиста уследило координисано проглашење и признање независности Косова чиме је грубо прекршена Резолуција 1244 СБ, Повеља УН и Завршни хелсиншки акт". Према његовим речима, суштина тог новог односа Србије и ЕУ се огледа у томе да се Србији као награда ставља у изглед чланство у ЕУ, али да та награда долази у обзир тек ако Србија прихвати да буде прва држава која се добровољно одрекла дела своје територије. "Ово је јединствена историјска ситуација коју ЕУ намеће Србији, јер је до сада било бројних примера капитулација појединих држава, али није било још примера да се од једне државе тражи да сама разори своју државност, као што се то тражи од Србије да уради са својим институцијама на Косову", указао је Коштуница. Другачији однос Србије према Европској унији и излазак из подређеног положаја Коштуница види тако што Србија треба да прогласи политичку неутралност како би се зауставила агонија која прети њеном самоуништењу. "Уместо подређеног и непрестано уцењивачког односа, Србија треба да успостави политику чистих рачуна и међусобно обостраног интереса са ЕУ. А то је могуће само ако Србија за свој циљ прогласи политичку неутралност уместо досадашњег циља да буде чланица ЕУ", написао је Коштуница. Према његовим речима, Србија као политички неутрална држава треба да сарађује са ЕУ, пре свега на економском плану и да има добре и правилно постављене односе са ЕУ. "Мислим да је у обостраном интересу да се ова агонија Србије заустави, јер она прети унутрашњем самоурушавању Србије, а неће ни довести Србију до чланства у ЕУ", нагласио је Коштуница. Низом реторичких питања Коштуница је потом указао да је Србија једина европска држава која је, без одобрења Савета безбедности УН бомбардована, а да је десет година касније противправно проглашена сецесија дела њене територије, и да је изложена силовитом притиску ЕУ да сама укине своје државне институције на Косову. Коштуница је оценио да је свима јасно да ЕУ због многобројних разлога неће променити свој однос и своју политику према Србији и да ће на снази остати поједностављена политика силе, која ако не данас, а оно за коју годину треба да оствари своје резултате. "Оног тренутка када се ЕУ одлучила да према Србији спроводи најлакшу и најпогрешнију политику силе, одређен је дугорочан правац деловања Брисела према Србији", оценио је Коштуница. Коштуница је навео да се у једном народу када је дуго година изложен неправди прикупља и таложи снажно осећање да мора заузети другацији однос према извору неправде - што је према Србији свакако Европска унија. Коштуница је подсетио да су све земље које су до сада пролазиле пут европских интеграција и постале чланице ЕУ гледале са великим оптимизмом и значајном добром вољом на процес приближавања и приступања ЕУ, те да је слично било и са Србијом после демократских промена 5. октобра 2000. године. "Пробуђена је велика нада у народу и у земљи је постојала готово јединствена подршка европским интеграцијама Србије", закључио је Коштуница.