Koštunica: EU zloupotrijebila dobre namjere Srbije

Srbija je imala krajnje dobre namere prema EU, ali je Brisel to zloupotrebio.

Republika Srpska 25.05.2013 | 19:50 Srbija je imala krajnje dobre namere prema EU, ali je Brisel to zloupotrebio. Postavljajući uslove koje nijednoj zemlji nije postavljao - da razori svoju državnost i da se odrekne dela teritorije, ocenio lider DSS-a Vojislav Koštunica. Srbija treba da proglasi političku neutralnost kako bi se zaustavila agonija koja preti njenom samouništenju, ističe Koštunica. Predsednik Demokratske stranke Srbije i bivši predsednik i premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je da je Srbija imala krajnje dobre namere prema EU, ali da je Brisel to zloupotrebio postavljajući uslove koje nijednoj zemlji nije postavljao - da razori svoju državnost i da se odrekne dela teritorije. "Da je EU Srbiji na samom početku evropskih integracija saopštila da neće kao celovita država ući u EU, nego da mora da se odrekne Kosova kao neotuđivog dela svoje teritorije, onda bi to u osnovi bio pošten odnos i ne bi moglo da se govori o zloupotrebi poverenja", rekao  je Koštunica u autorskom tekstu za Frankfurter algemajne cajtung. Koštunica je rekao da je "prelomna godina za redefinisanje odnosa Srbije i EU bila 2008. kada je od strane EU i albanskih separatista usledilo koordinisano proglašenje i priznanje nezavisnosti Kosova čime je grubo prekršena Rezolucija 1244 SB, Povelja UN i Završni helsinški akt". Prema njegovim rečima, suština tog novog odnosa Srbije i EU se ogleda u tome da se Srbiji kao nagrada stavlja u izgled članstvo u EU, ali da ta nagrada dolazi u obzir tek ako Srbija prihvati da bude prva država koja se dobrovoljno odrekla dela svoje teritorije. "Ovo je jedinstvena istorijska situacija koju EU nameće Srbiji, jer je do sada bilo brojnih primera kapitulacija pojedinih država, ali nije bilo još primera da se od jedne države traži da sama razori svoju državnost, kao što se to traži od Srbije da uradi sa svojim institucijama na Kosovu", ukazao je Koštunica. Drugačiji odnos Srbije prema Evropskoj uniji i izlazak iz podređenog položaja Koštunica vidi tako što Srbija treba da proglasi političku neutralnost kako bi se zaustavila agonija koja preti njenom samouništenju. "Umesto podređenog i neprestano ucenjivačkog odnosa, Srbija treba da uspostavi politiku čistih računa i međusobno obostranog interesa sa EU. A to je moguće samo ako Srbija za svoj cilj proglasi političku neutralnost umesto dosadašnjeg cilja da bude članica EU", napisao je Koštunica. Prema njegovim rečima, Srbija kao politički neutralna država treba da sarađuje sa EU, pre svega na ekonomskom planu i da ima dobre i pravilno postavljene odnose sa EU. "Mislim da je u obostranom interesu da se ova agonija Srbije zaustavi, jer ona preti unutrašnjem samourušavanju Srbije, a neće ni dovesti Srbiju do članstva u EU", naglasio je Koštunica. Nizom retoričkih pitanja Koštunica je potom ukazao da je Srbija jedina evropska država koja je, bez odobrenja Saveta bezbednosti UN bombardovana, a da je deset godina kasnije protivpravno proglašena secesija dela njene teritorije, i da je izložena silovitom pritisku EU da sama ukine svoje državne institucije na Kosovu. Koštunica je ocenio da je svima jasno da EU zbog mnogobrojnih razloga neće promeniti svoj odnos i svoju politiku prema Srbiji i da će na snazi ostati pojednostavljena politika sile, koja ako ne danas, a ono za koju godinu treba da ostvari svoje rezultate. "Onog trenutka kada se EU odlučila da prema Srbiji sprovodi najlakšu i najpogrešniju politiku sile, određen je dugoročan pravac delovanja Brisela prema Srbiji", ocenio je Koštunica. Koštunica je naveo da se u jednom narodu kada je dugo godina izložen nepravdi prikuplja i taloži snažno osećanje da mora zauzeti drugaciji odnos prema izvoru nepravde - što je prema Srbiji svakako Evropska unija. Koštunica je podsetio da su sve zemlje koje su do sada prolazile put evropskih integracija i postale članice EU gledale sa velikim optimizmom i značajnom dobrom voljom na proces približavanja i pristupanja EU, te da je slično bilo i sa Srbijom posle demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine. "Probuđena je velika nada u narodu i u zemlji je postojala gotovo jedinstvena podrška evropskim integracijama Srbije", zaključio je Koštunica.