Свједок: Маркале резултат планиране саботаже

У наставку суђења некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, тужилаштво Хашког трибунала оспоравало је данас налаз вјештака одбране за балистику Зорице Суботић да су два инцидента на сарајевској пијаци Маркале била резултат добро планиране саботаже.

Република Српска 22.05.2013 | 17:48 У наставку суђења некадашњем предсједнику Републике Српске Радовану Караџићу, тужилаштво Хашког трибунала оспоравало је данас налаз вјештака одбране за балистику Зорице Суботић да су два инцидента на сарајевској пијаци Маркале била резултат добро планиране саботаже.Суботићева је, коментаришући дијелове снимка насталог послије другог гранатирања Маркала, 28. августа 1995. године, указала да су повреде човјека чије тијело виси преко ограде такве да је "тешко повјеровати да је ријеч о повредама од гранате 120 милиметра". На питање тужиоца Фергала Гејнора да ли сматра да је екипа за саботажу ставила тијело на то мјесто, Суботићева је рекла да сматра да "повреда није нанесена гелерима минобацачког пројектила, ни са једног растојања". Осим тога, појаснила је Суботићева, тијело се налази далеко од центра експлозије, у положају за који би тешко могло да се објасни како је настао, а испод тијела се налази мало крви. "Нити се ради о повреди од минобацачког пројектила, нити се испод тела налази количина крви која би била сразмерна повреди коју видимо, нити се он налази међу настрадалима. Не знам шта бисте ви могли да заључите", рекла је Суботићева тужиоцу. Гејнор је сугерисао да је човјек био тешко рањен, да је детотурао до тог мјеста и умро, или да је рањен од примарне екплозије, а не од гелера, док је Суботићева тврдила да повреда која се види указује на повреду од тромблонског метка или неког чврстог предмета. "Овакав недостатак тела, а да остану и рука и глава, тешко да може да буде од гранате", додала је Суботићева. Коментаришући дио снимка на којем се види тијело човјека који лежи на асфалту, а поред њега је бијела торба, Суботићева је примијетила да су неки шрапнели могли имати довољно енергије да прођу и кроз тијело и кроз торбу, али да је број рупа превелик. "Број комада шрапнела од пројектила 120 милиметара је свакако велики и убојно дејство је 17 метара. Ово на шта треба обратити пажњу је кружни облик који се понавља на торби, који је апсолутно неизводљив приликом распрскавања минских екплозивних средстава. Немогуће је направити шрапнеле кружног облика", истакла је Суботићева. Она је, у додатном испитивању оптуженог, потврдила да, из вишегодишњег искуства истражног судије зна да истрага треба да се обави прије помјерања лешева. "Уобичајено је да се истрага обави на лицу места, без измена", истакла је Суботићева. У исказу наредног свједока одбране, Данета Катанића, описани су догађаји од средине јула 1995. године, у вријеме уласка Војске Репулике Српске у Сребреницу. Катанић је у то вријеме био предсједник Извршног одбора општине Скелани и у том својству се 11. и 14. јула на Палама састао са Караџићем. На првом састанку, Катанић је, након српских губитака 9. и 10. јула, изразио забринутост да ће бити пробијена линија фронта између Сребренице и Скелана. Приликом сусрета од 14. јула, разговарало се о постављењу Мирослава Дероњића за комесара за Сребреницу, чему се Катанић противио, јер је Дероњић из Братунца, а не из Сребренице. "Током састанка није било ријечи о убијању заробљеника из Сребренице", рекао је Катанић. Тужилац Матео Кости тражио је од свједока да потврди да је 13. јула 1995. године у Братунцу видио аутобусе којима су превожени муслимански заробљеници и да каже да ли су они долазили или пролазили кроз град. Катанић је одговорио да сврха његовог доласка није била да гледа аутобусе и да не зна шта тужиоцу значи да он каже да ли су аутобуси стајали или су ишли. Према објашњењу тужиоца, судско вијеће је већ чуло да је у граду било на хиљаде заробљеника, који су држани на различитим мјестима, и да су се грађани због тога бринули за своју безбједност, а свједока је оптужио да га се "то није тицало". Катанић је поручио тужиоцу да га испитује као да је он отишао у Братунац гдје је "све било у реду, а онда се десило нешто што није примијетио". "Не знам да ли их је било на хиљаде, ја то нисам примијетио. Био је рат, било је пуно људи напољу. Људи су тамо од 1990. године били забринути, и данас су забринути, и нормално је да смо били забринути. Како ћеш бити нормалан, а да не будеш забринут", запитао је Катанић. Тужилац је затим сугерисао да је Катанић 13. јула чуо за инцидент у складишту у Кравици, наводећи да је тамо "стријељано, а затим убијено више од 1.000 људи". Свједок је рекао да није знао да су тамо убијени муслимански заробљеници. "Чуо сам да је убијен један војник, Крсто, који је био из Скелана, да су муслимани отели од њега пушку и убили га том пушком, а онда је дошао други војник и тада је дошло до нереда, то је све што сам тада знао", испричао је свједок. Тужилац је навео да је свједок Александар Тешић раније рекао да је 14. јула испред складишта у Кравици видио "огроман број, најмање 200-300 тијела на гомили". Катанић је био категоричан да тог дана, на путу за Пале, није видио ништа и да није било ни застоја на путу, о чему је Тешић говорио. У Караџићевом додатном испитивању, Катанић је рекао да је, прије доласка на мјесто предсједника Извршног одбора Скелана он био директор управе прихода у Сребреници, а да му је од 1998. до 2006. године било забрањено да обавља било какву функцију у општини. "Казнила ме нека подапелациона комисија, никада ништа нисам добио званично, и сад кад бих питао људе који су ме казнили, верујем да ни они не би знали зашто су ме казнили", додао је Катанић, који је сада начелник Одјељења за привреду у Сребреници, гдје, како каже, "покушавају да допринесу бољитку свих, и Срба и Бошњака, јер је, послије свега, народ заслужио да боље живи". И у Караџићевим у додатном испитивању од свједока је тражено да каже да ли су аутобуси долазили или су пролазили кроз Братунац када је он тамо био 13. јула. Катанић је рекао да "зна да су људи из Поточара пребацивани на територију Федерације, али да он то није ни гледао ни видио". На питање како се осјећао када је чуо за инцидент у Кравици, Катанић је одговорио да се у рату гинуло, да су се стално дешавале ружне ствари. "Био је рат, гинуло се од 1992. године. Стално су се ружне ствари дешавале. Нисмо ми живјели лијепо, па се десила Кравица, па шок. Људи су гинули, идеш, радиш, кад погинеш, погинуо си", рекао је Катанић. Суђење Караџићу се наставља сутра, када ће за одбрану свједочити некадашњи начелник за обавештајне послове у Дринском корпусу ВРС Светозар Косорић.