Политичари БиХ рекордери у нераду и платама

Учинак Савјета министара и Парламента БиХ у 2013.

Република Српска 22.05.2013 | 16:30
Политичари БиХ рекордери у нераду и платама
Учинак Савјета министара и Парламента БиХ у 2013. години је катастрофалан. Од почетка године одржано је тек неколико сједница, на којима ниједан темељни закон није донесен. Док трају реконструкције, мјењају се коалиције и раде политичке калкулације, власт која би требала да ради посао за који је изабрана, практично га прескаче или отаљава. Истовремено, свој нерад добро наплаћује, упркос пола милиона незапослених и свакодневним и све оштријим упозорењима из међународне заједнице. Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ од јануара је одржао осам сједница, Дом народа свега три. На овим сједницима није донесен ниједан темељни закон битан за унапређење живота грађана БиХ. Нерад законодавних власти, на које Центри цивилних иницијатива (ЦЦИ) упозоравају годинама, настављен је и у 2013. години, упркос наставку пада животног стандарда и стагнацији на европском путу. „Имамо ситуацију да се усваја изузетно мали број закона, и што је јединствен случај у регији и шире - често се одбија већи број закона него што се усваја. Ово говори у прилог томе да заиста нема стварне, осим декларативне, опредијељености наших политичара да се ефикасније и ефектније рјешавају нагомилани проблеми грађана ове земље“, наглашава Ивица Ћавар из ЦЦИ. Актуелни сазив Парламентарне скупштине БиХ је два пута гори по резултатима од претходног. У посљедње двије године, не рачунајући законе о буџетима, усвојена су свега три темељна закона. Све остало су биле измјене и допуне, каже Ћавар. Као најбољи показатељ односа према потребама грађана, он наводи закон о јединственом матичном броју због којег новорођена дјеца од фебруара не могу бити уписана у матичне евиденције. „По неким информацијама, око 4,5 хиљаде дјеце  је  дискириминовано. Тек рођена дјеца не могу добити матичне и све оне пратеће документе који се надовезују на матични број – здравствена легитимација, родни лист итд., и управо то показује да нема истинске активности да се рјешавају кључни животни проблеми. Јер када се овако нешто догоди, тада би по правилу институције власти требале бити у сталном засједању и ријешити тај проблем“, каже Ћавар. У прошлој години БиХ је била најлошије оцјењена земља у региону од стране Европске комисије. Осим пресуде Суда за људска права у предмету Сејдић и Финци, на чекању Вијеће министара и даље су стратегија социјалне укључености, јединствени закон о судовима БиХ, закон о јавним набавкама. Такође, иако је Споразум о стабилизацији и придруживању потписан прије више од четири године, БиХ још увијек нема програм интегрисања, нити усвојену стратегију за рјешавање кључних препрека на европском путу. Све ово, каже Зекеријах Смајић, експерт за европска питања, на најгори начин осликава и озбиљност државе спрам европског пута. „Све је даље од онога што је европска легислатива, и стандарди, па и пракса ЕУ. Ако бисмо овим темпом наставили прилагођавање стандардима ЕУ, ако бисмо овим темпом прихватали европско законодавство, које је смјештено у преко 100.000 страница, Босни и Херцеговини би требало између 35 и 40 година. А то је само усклађивање законодавства. А најтежа фаза тек након тога предстоји - то је примјена тог законодавства“, рекао је Смајић. Питање незапослености, подсјетимо, било је приоритет у предизборним обећањима. Са пола милиона незапосленог становништва тај број је данас рекордан. ММФ-у, БиХ већ дугује око 3,5 милијарде еура. Од тог новца већина је отишла на скупи административни апарат. Иако се највише законодавно тијело у држави нема чиме похвалити, и овог мјесеца на рачун парламентараца биће исплаћено око шест просјечних плата у БиХ, односно 20 минималних пензија. И то је тек основна плата за нерад. Огњен Ђукић из бањалучког Центра за студије каже: „Радили смо мјесечне калкулације и установили смо да у ниједној земљи у Европи, па ни у сусједним земљама Хрватској и Србији, однос примања посланика и просјечне плате у земљи не прелази коефицијент три. Чак је негдје просјек око два, односно посланик у некој земљи прима двије просјечне плате.“ Колико поруке међународане заједнице утичу на овдашњу политичку јавност говори све наведено, но није вишка подсјетити на више пута поновљене наводе и америчких представника које је у уторак, гостујући на Америчком универзитету, пренио замјеник помоћника државног секретара САД-а Пхилип Реекер уз остало упозоривши: „Ова земља очајнички треба страна улагања да би се отворила нова радна мјеста и створиле нове шансе. Тако функционише модерни свијет. Ипак, прошле године страна улагања у БиХ пала су за невјероватних 30 посто. Међународна заједница може нити може, нити жели рјешавати бх. проблеме, али пружа руку и даје пуну подршку.“ Реекер је додао како је могуће обрнути негативне трендове које су поставили неки политички лидери. Ова година још може бити година напретка и већег просперитета. У чему ће помоћи и међународна заједница. Но, додао је и како је много важнији од њихове подршке рад изабраних службеника који су директно одговорни за резултате и од којих се очекује да ова земља направи помаке прије избора 2014. године.

Коментари / 0

Оставите коментар