Nova vlast u Srbiji (ne)će imati radikalne zaokrete u spoljnoj politici?!

Pobjeda „Studentske liste“ apsolutni je politički presedan i iznenađenje koje je u jednom danu srušilo i vlast i opoziciju, saglasni su analitičari.

Dok nova vlast preuzima institucije pod pritiskom hitnih zakonskih rokova, stručna javnost upozorava da je izborna pobjeda tek prvo poluvrijeme i da predstoji najteži ispit – preuzimanje poluga države i suočavanje sa regionalnim i spoljnim izazovima.

Ubjedljiva pobjeda „Studentske liste“ iznenađenje je ne samo za dosadašnju vlast, već i za same pobjednike – slažu se politički analitičari Velizar Antić i Zoran Ostojić.

Politikolog Velizar Antić ističe da „oni najoptimističniji sa studentske strane nisu očekivali ovako dobar rezultat.“

S njim je saglasan i politički analitičar Zoran Ostojić, navodeći da su procjene u potpunosti nadmašene:

„Ja sam, na primer, mislio da će razlika biti 200 do 300 hiljada u korist studentske liste, a kad ono ispade na kraju 600 hiljada.“

Ipak, izborna pobjeda je tek prvo poluvrijeme, a Zoran Ostojić naglašava da pobjednike tek čeka najteži dio posla i preuzimanje institucija.

„Pred njima je ovo drugo poluvreme, a to znači preuzimanje vlasti i tranziciju. Oni će imati ozbiljnu opoziciju od sto i tri-četiri poslanika. To je više od trećine, tako da bilo koju promenu Ustava SNS u Skupštini može da blokira, pod uslovom da ostanu kompaktni i da se ne pocepaju“, objašnjava Ostojić i dodaje da studentska lista sada ima „zadatak da se suoči sa vođenjem države, pre toga sa preuzimanjem poluga izvršne i zakonodavne vlasti.“

Kada je riječ o spoljnoj politici, Antić i Ostojić ocjenjuju da radikalnih zaokreta neće biti.

Velizar Antić smatra da promjena u pogledu sankcija neće biti:

„Ne verujem da će nova vlast uvesti sankcije Rusiji, što je veliko pitanje za sve. Sa Kinom će takođe nastaviti dobre odnose, sa Amerikom takođe. Jedino gde očekujem za nijansu promenu vlasti jeste odnos prema Evropskoj uniji. Verujem da će Evropska unija biti malo više blagonaklona prema novoj vlasti, prema studentskoj listi u odnosu na ono što je bio odnos između Vučića sa Evropskom unijom.“

Sličnog je mišljenja i Zoran Ostojić, koji se osvrće na dugoročnu perspektivu evropskih integracija:

„Dakle, verujem da će biti: nastavljamo evropski put, hoćemo da stignemo možda Crnu Goru, a kad dođemo pred vrata tamo negde '30. godine, onda svakako bi trebao da bude referendum upravo zbog ove dve stvari: prenosa uvereniteta i tada će, čini mi se, biti uslov i formalno i pravno priznanje Kosova. To je nemoguće bez promene sadašnjeg Ustava. Prema tome, taj referendum tada moraće da uključi i promenu Ustava.“

Prvi veliki spoljnopolitički test nova većina imaće već krajem godine, upozorava Ostojić, podsjećajući na energetske izazove:

„Ja podsećam da gasni aranžman sa Rusijom ističe 31. decembra. Kako će reagovati Moskva, obzirom da je Putin podržao Vučića na ovu promenu, to ćemo videti kroz cenu gasa posle prvog januara.“

Posebnu pažnju privlači i region, a prije svega politička sudbina Milorada Dodika i odnosi sa Republikom Srpskom nakon odlaska Aleksandra Vučića sa vlasti.

Iako će lider iz Republike Srpske pokušati da uspostavi komunikaciju, politikolog Velizar Antić ističe da se pozicija značajno promijenila:

„Međutim, negde sam potpuno siguran da neće uspjeti da ostvari tako dobre lične kontakte. Znači, jedno je ono što se dešava na nivou institucija, ali potpuno drugo je kada govorimo o ličnim kontaktima.

Tako da u tom kontekstu Milorad Dodik je sasvim sigurno jako mnogo izgubio odlaskom sa vlasti Aleksandra Vučića, jer je i njega Vučić podržavao u prethodnom periodu.“

Analitičari zaključuju da je u Srbiji bila stvorena atmosfera u kojoj su ovi izbori prerasli u de facto referendum, natjeravši ogroman broj ljudi da masovno izađu na birališta i glasaju protiv aktuelne vlasti.

(BN) Foto: Schreenshot