Beograd bio jedina evropska prestonica sa četiri nacistička logora

Direktorka Memorijalnog centra "Staro sajmište" Krinka Vidaković Petrov izjavila je danas da je tokom Drugog svetskog rata Beograd bio jedina evropska prestonica na čijoj su teritoriji postojala čak četiri nacistička logora.

Vidaković Petrov je za Tanjug navela da je javnost upoznata sa istorijom logora na Banjici, ali da su preostala tri logora, jevrejski logor Zemun (Judenlager) i Prihvatni logor (oba na Starom sajmištu), i logor Topovske šupe na Autokomandi decenijama bila iz nekog razloga ostavljena zaboravu.

"Svi su logori u Beogradu. Nažalost, o jednom, Banjici, znamo već dugo vremena, ali ova tri su ostala zaboravljena, sa nekim razlozima. Pokušavamo da razumemo zašto i mi radimo, istražujemo ta tri logora. To je naš posao, i radimo to sada, posle toliko godina nakon završetka rata", rekla je Vidaković Petrov.

Dodala je da se prethodne četiri godine nadležni u Srbiji bave time i pokušavaju da nadoknade sve ono što je propušteno u prethodnih blizu 80 godina.

Govoreći o osnivanju Memorijalnog centra "Staro Sajmište", istakla je da se dugo o tome nije pričalo, ali da je donošenje specijalnog Zakona o osnivanju Memorijalnog centra Staro Sajmište 2020. godine i njegovo osnivanje 2022. godine, bio ogroman pomak i radikalni prekid sa kulturom zaborava.

Direktorka Memorijalnog centra je ukazala na problem gubitka neposrednih svedoka rata, zbog čega mlađe generacije informacije o holokaustu i genocidu dobijaju posredno, uglavnom preko interneta i društvenih mreža. 

"Ratne generacije skoro da više nema. Oni su jedini mogli da kažu: 'Ja sam to doživeo iz prve ruke'. Ne može da se ospori kad neko, ko je imao to iskustvo, priča o njemu. Sve potonje generacije, i njihova deca, i kasnije unuci i praunuci, imaju tu informaciju o tome šta je bilo za vreme rata, genocid, holokaust i tako dalje, posredovanjem", navela je Vidaković Petrov.

Ona je istakla da na digitalnim platformama često dolazi do izjednačavanja stručnih stavova sa istorijski netačnim narativima.

"Prvo se izjednačavaju neko ko je Nobelovac pa zna o čemu govori i neko ko pojma nema o čemu govori, ali misli da zna. To je izjednačeno. I to spominjem zato što je onda glavni problem: kome verovati? Kad vi sve čitate što možete, to je okean informacija. Kako ćete vi odabrati kome ćete verovati? To je pitanje poverenja", istakla je.

Dodala je da ustanove poput Memorijalnog centra moraju da se bore za očuvanje poverenja javnosti kroz isključivo oslanjanje na istorijske činjenice.

"Ustanove kao što je su memorijali, kao što je ovaj gde ja radim, mi se oslanjamo na činjenice. Mi moramo. I to su činjenice koje nikakva distorzija ne može da promeni. Ne možemo mi danas da menjamo činjenice od pre 80 godina. Ako je šest miliona Jevreja ubijeno, to je to. Ne možemo da ih oživimo, 20 miliona sovjetskih građana poginulo u ratu da bi se pobedio Hitler. Mi moramo prvo da imamo činjenice, moramo da gradimo poverenje", kazala je ona.

Na pitanje zašto će neko više da veruje ljudima u ustanovama poput memorijala, nego nekome na internetu, Vidaković Petrov je istakla da je to veliki poduhvat, jer se, kako kaže, poverenje gradi. 

"Mi moramo da imamo i resurse da bi branili činjenice od svih ovih zataškavanja, preinačavanja koja se masovno događaju, jer virtuelna stvarnost, vi je možete praviti kako god hoćete", rekla je ona.

Ukazala je da je sada prisutna i veštačka inteligencija koja može svašta da radi i da promoviše pogrešne narative koji su istorijski netačni.

"Da promoviše narative koji su u interesu nekih posebnih grupa, jer naravno da oni koji su počinili zločine, njihovi potomci, imaju motiv da se to zataška, da se preinači. Tako da je to veliki problem i zahteva velike resurse", navela je Vidaković Petrov.

Naglasila je da Memorijalni centar trenutno sprovodi uspešne programe edukacije sa učenicima srednjih škola.

"Mi imamo vrlo razvijen program edukacije gde radimo sa decom uglavnom srednjoškolskog uzrasta, mnogo manje sa osnovcima. I tu učestvuju profesori u školama koji decu pripreme sa nekim znanjem. Oni dođu kod nas, saznaju mnogo više, postavljaju pitanja, i to funkcioniše dobro", kazala je ona.

Međutim, Vidaković Petrov je istakla da ta ustanova nema dovoljno sopstvenih resursa za stalno praćenje i borbu protiv kvazi-narativa u sajber prostoru. 

"Oko nas se vodi nevidljiv rat u sajber prostoru, koji ima razne aspekte, pa i ovaj aspekt. Mi sarađujemo sa Ministarstvom obrazovanja, ali nije to dovoljno. Mi nemamo nekog ko bi radio na internetu konstantno, koji bi to pratio, koji bi identifikovao probleme, pokušao da ih reši", dodala je Vidaković Petrov.

(Tanjug) Foto: Screenshoot/YouTube