Kako Srbija uspijeva da gradi posebne odnose sa ključnim svjetskim akterima?

Nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu i Kijevu našle su se u fokusu domaće i regionalne javnosti. Analitičari ocenjuju da ovi potezi nisu slučajni, već odraz strateške autonomije i balansiranja između različitih centara moći u trenutku kada se globalna geopolitička karta prekomponuje.

Gostujući na Euronews Srbija, Srđan Barac iz Centra za društvenu stabilnost i Zijad Bećirović direktor Međunarodnog instituta IFMS su ocenili da su posete Parizu i Kijevu deo šire strategije kojom zvanični Beograd nastoji da zaštiti sopstvene državne interese, ne narušavajući pri tome balans u odnosima sa ključnim svetskim akterima.

Barac: "Srbija ne bira stranu, već poštuje međunarodno pravo"

Analizirajući boravak predsednika Vučića u glavnom gradu Ukrajine, Srđan Barac istakao je da Srbija svojom politikom šalje poruku mira, istovremeno vodeći računa o sopstvenom teritorijalnom integritetu.

"Srbija ne treba da bira stranu, jer nama je i Ruska Federacija prijateljska država, narod sa kojim imamo istorijski vrlo bliske veze, kao što je i Ukrajina prijateljska država sa kojom nemamo otvorena pitanja. Naše jedino ispravno mesto je zahtev da se poštuje međunarodno javno pravo i međunarodni sporazumi, jer tako štitimo i naše Kosovo i Metohiju", rekao je Barac.

Kada je reč o deklaraciji potpisanoj u Kijevu, koju Srbija nije podržala, Barac smatra da je taj potez bio očekivan i u funkciji zaštite interesa Srbije.

"Važno je što predsednik ne potpisuje takve deklaracije, jer time štitimo ono što je interes Srbije. S druge strane, vrlo je jasno da Kijev nije pozvao takozvanu državu Kosovo, što je važna poruka koju moramo pažljivo da negujemo u odnosima sa Ukrajinom", dodao je Barac.

On je objasnio da treba da budemo bliski sa onim zemljama koje rade u interesu Srbije.

"To je tako, ali isto tako ne treba da se udaljavamo od onih koje ne rade. Strateški dijalog sa Sjedinjenim Američkim Državama je važan. Važan je iz prvog ugla što dobijamo institucionalni okvir za saradnju i za dijalog, što je jedno mesto gde može da se u kvartalnom, u polumesečnom, u godišnjem sastanku, odnosno smislu, kažu najvažniji pravci, da se zadaju teme koje su nama važne", rekao je Barac.

Strateška autonomija u kompleksnom okruženju

Ocenjujući spoljnopolitički kurs Srbije, Zijad Bećirović istakao je da predsednik Vučić kombinuje dva pristupa - stratešku autonomiju i stratešku uravnoteženost prema ključnim akterima međunarodnih odnosa.

"Mislim da Vučić to radi dobro iz razloga što smo svedoci geopolitičkog preslagivanja. Srbija gradi posebne odnose sa zemljama koje nisu priznale Kosovo, a u tom kontekstu poseta Kijevu nije ništa spektakularno, kao što nije ni nepotpisivanje deklaracije, jer Srbija ni na prethodnim skupovima nije potpisala tu deklaraciju. Mislim da je ovde vrlo važno da predsednik poznaje situaciju u svetu, i zato treba imati posebne odnose sa glavnim akterima", smatra on.

On je posebno naglasio značaj odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama, napominjući da je sadašnja administracija u Beogradu napravila zaokret u odnosu na prethodne periode.

Istakao je da je, prema njegovom mišljenju, Vučić prvi srpski predsednik koji je shvatio značaj odnosa sa SAD.

"Vidimo da je taj proces podstakao i same Sjedinjene Američke Države da, u delu jugoistočne i istočne Evrope, žele više da grade strateške odnose sa Srbijom nego možda sa samom Evropskom unijom. Ne zato što oni ne žele sa Evropskom unijom, nego upravo zato što taj birokratski aparat u Briselu stalno postavlja neke nove uslove i kriterijume, menjajući pravila igre tokom procesa pridruživanja", zaključio je Bećirović.

(Euronews Srbija) Foto: BN