Opasnost napada na nuklearna postrojenja Irana?

Izrael je u sukobu s Iranom jasno poručio da mu je cilj onemogućiti Teheranu da razvije nuklearno oružje.

Međutim, nije sigurno ima li Izrael dovoljno vojne moći da to ostvari samostalno, posebno jer su neka od ključnih iranskih nuklearnih postrojenja duboko pod zemljom i snažno zaštićena, piše Sky News.

Dosad je Izrael izveo napade na lokacije poput Natanza, Kondaba, Isfahana i Fordova. Juče je objavio da je gađao i postrojenje u Bušehru, jedinu aktivnu iransku nuklearnu elektranu, ali potom je povukao tu tvrdnju. Koji su stvarni rizici takvih napada i mogu li oni dovesti do nuklearne katastrofe u regiji u kojoj žive desetine miliona ljudi?

Peter Brajant, profesor sa Univerziteta u Liverpulu specijalizovan za zaštitu od zračenja, kaže da zasad nije previše zabrinut. Iako su mete napada bila i postrojenja poput Khondaba, šteta je uglavnom vanjska, a ta su postrojenja konstruisana tako da spriječe širenje problema iznutra.

"Uranijum je opasan samo ako se udahne, proguta ili na neki drugi način unese u organizam kod niskih nivoa obogaćenja", rekao je.

Darija Dolzikova, viša naučnica u londonskom think-tanku RUSI, istakla je da napadi na postrojenja u početnoj fazi nuklearnog ciklusa, u fazi obogaćivanja uranijuma za upotrebu u reaktorima, nose prvenstveno hemijske, a ne radiološke rizike.

Postrojenja poput onih u Natanzu i Isfahanu služe upravo za obogaćivanje uranijuma. Hemikalije se u teoriji mogu raspršiti, no rizik je opet manji ako su objekti pod zemljom.

Simon Benet, voditelj jedinice za civilnu sigurnost i zaštitu na Univerzitetu u Lesteru, smatra da bi izraelski napadi vjerovatno završili zatrpavanjem nuklearnog materijala "pod hiljadama tona betona, zemlje i stijena".

Glavni razlog za zabrinutost bio bi napad na nuklearni reaktor u Bušehru. Ričard Vejkford, profesor epidemiologije na Univerzitetu u Mančesteru, rekao je da bi se napadi na postrojenja za obogaćivanje uranijuma mogli svesti na hemijski incident, ali udar na reaktor bio bi "sasvim druga priča".

To bi, dodao je, moglo dovesti do ispuštanja radioaktivnih supstanci, bilo u obliku oblaka hlapivih supstanci ili u more.

Džejms Ekton, suvoditelj programa za nuklearnu politiku pri Fondaciji Carnegie za međunarodni mir, rekao je da bi napad na Bušehr "mogao izazvati potpunu radiološku katastrofu".

Što se tiče Persijskog zaliva, udar na postrojenje u Bušehru mogao bi kontaminovati zalivske vode te tako ugroziti ključni izvor desalinizirane pitke vode.

U državama poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i Bahreina desalinizirana morska voda čini velik dio ukupnog snabijevanja.

"Obalne desalinizacijske stanice posebno su osjetljive na regionalne opasnosti, poput izlijevanja nafte ili moguće nuklearne kontaminacije", upozorava Nidal Hilal, profesor inženjerstva i direktor Centra za istraživanje voda pri Univerzitetu Njujork u Abu Dabiju.

(Index) Foto: Tanjug/AP