Šta kažu penzioneri koliko im treba za dostojan život?

Ako pitate penzionere koliki iznos penzije bi bio dovoljan za dostojan život, odgovor je: “Hiljadu maraka sigurno”.

Penzije u zemljama Zapadne Evrope, koje iznose preko 1.000 evra, za naše prilike su fantastika, kao što je fascinantno kako naši penzioneri sa svojim mizernim penzijama uspiju uopšte da prežive.

Od Nove godine slijedi redovno usklađivanje penzija, što je zakonska obaveza koju vlast predstavlja kao povećanje. Koliko će iznositi još se ne zna, ali iz dosadašnjeg iskustva se zna da predstavlja kap u moru.

Ako pitate penzionere koliki iznos penzije bi bio dovoljan za dostojan život, odgovor je: “Hiljadu maraka sigurno”.

Hiljada je samo san. A kad se uzme u obzir da se broj penzionera približio broju radnika, upitan je i opstanak penzionog fonda. On za sad opstaje zahvaljujući dotacijama iz budžeta.

“Na mjesečnom nivou trenutno iz redovnh budžetskih prihoda za Fond PIO se uplaćuju iznosi oko 20 miliona KM. U budućem vremenskom periodu može se očekivati samo povećanje ovog iznosa. Takođe, treba očekivati da isplata penzija iz obaveznog penzionog osiguranja bude realno sve niža”, kaže ekonomista Milenko Stanić.

Imajući sve ovo u vidu, neophodno je da svaki građanin razmišlja o alternativnim izvorima prihoda za treće doba. Od 2017. godine u Republici Srpskoj funkcioniše dobrovoljni penzijski fond.

“Treći stub penzijskog sistema oličen u Evropskom dobrovoljnom penzijskom fonu funkcioniše već šest godina. Možemo reći da je profunkcionisao s obzirom da imamo već 40.000 članova, da smo preko 2.000 članova isplatili i da je negde praktično svaki sedmi zaposleni u Republici Srpskoj član našeg fonda. Član dobrovoljnog penzijskog fonda može biti svako punoljetno fizičko lice bez ikakvih ograničenja. Uplate najčešće vrše poslodavci kako bi iskoristili poreske olakšice koje su uvedene zbog promovisanja dobrovoljne penzijske štednje, zbog tih dugoročnih efekata”, kaže Gordana Drobnjak, direktor Društva za upravljanje Evropskim dobrovoljnim penzijskim fondom.

Ipak, kad je u pitanju štednja, postoje ozbiljna ograničenja.

“Ozbiljno ograničenje za uplate dugoročne štednje jesu niska primanja većine naših radnika i nemogućnost uošpte da štede. Drugo veliko ograničenje je nepovjerenje u sistem, propast velikog broja poslovnih banaka kod nas”, kaže Stanić.

Kad se sve uzme u obzir - sumorna slika. S obzirom da veliki dio građana ne primi ni prosječnu platu, a da je za potrošačku korpu potrebno više od dvije te plate, jasno je da građani jedva zarade i za hranu.

(BN)