Zašto većina Nijemaca neće da se vakciniše?

U Njemačkoj je spremnost građana da se vakcinašu pala na minimum od početka epidemije, a kao glavni razlog se navodi strah od nuspojava.

Svijet 20.12.2020 | 17:40

Vlada računa da je za pobjedu nad pandemijom potrebno da se vakciniše dve trećine ljudi, piše DW.

Prvu vakcina protiv korone koja se već masovno daje u zapadnim zemljama načinili su njemački naučnici iz Bajonteka u Majncu, a u ponedjeljak bi Evropska agencija za lijekove trebalo da je odobri za cijelu Evropsku uniju.

Njemačka planira početak vakcinacije već za 27. decembar, ali je trenutno manje od polovine Nijemaca spremno da se vakciniše, navodi DW.

U ispitivanju sprovedenom u drugoj sedmici decembra, samo 48 odsto ljudi je reklo da će se vakcinisati, prenosi Monitoring koji su uspostavili Univerzitet u Erfurtu i Institut "Robert Koh". U toj anketi je 40 odsto ljudi reklo da želi da pričeka sa odlukom, a 11 odsto odbija vakcinaciju.

U pitanju je drastičan pad spremnosti da se primi vakcina u odnosu na proljeće, kada je 79 odsto Nijemaca u principu bilo spremno da se vakciniše kada vakcina bude dostupna.

Oni koji su skeptični ili sasvim odbijaju vakcinaciju najčešće su kao razloge navodili da vagaju prednosti i moguće rizike, kao i da ne vjeruju da su transparentno objavljene sve moguće nuspojave.

Ispitivanje agencije Fors sprovedeno 15. i 16. decembra dalo je gotovo u dlaku iste procente kao pomenuta anketa.

Hamburški Centar za zdravstvenu ekonomiju je prošlog mjeseca načinio poređenje evropskih zemalja i zaključio da se Njemačka kreće u prosjeku - svuda opada spremnost na vakcinaciju.

"Sada odluka postaje konkretnija", kaže psiholog Filip Šmid sa Univerziteta u Erfurtu.

"Kad ljudi govore o tome kako bi se ponašali u budućnosti, naginju da više ulaze u rizike nego kod sasvim konkretnih odluka", rekao je on u intervjuu za Dojčlandfunk.

U prevodu - pitanje o vakcinaciji sada je vrlo konkretno jer je vakcina tu.

Debata se vodi i oko jedne druge ankete dva stručna udruženja zaposlenih u intenzivnoj njezi. Prema njoj, početkom decembra je 73 odsto ljekara i svega 50 odsto medicinskih sestara i njegovatelja reklo da bi se vakcinisalo.

"Veoma me iznenađuje da spremnost medicinskog personala na vakcinaciju nije znatno viša i da postoji ovolika suzdržanost", rekao je Karl Lauterbah, stručnjak za zdravstvenu politiku njemačkih Socijaldemokrata.

U tekstu DW se navodi da je na zanimljiv način do javnosti došla procjena zvaničnog Berlina kakav odziv na vakcinaciju očekuje. Naime, na snimku koji prikazuje kancelarku Angelu Merkel kako je u srijedu išla na sjednicu Vlade, u njenoj ruci su se jasno vidjeli papiri koji možda nisu bili za javnost.

Tu se vidi da vlasti procjenjuju da će na kraju 69 odsto ljudi biti spremno da primi vakcinu, ali da će najviša spremnost od 80 odsto biti u posebno osjetljivim grupama. Tu se ubrajaju stariji od 70 godina, pacijenti stacionarno smješteni u bolnicama i domovima za negu i medicinsko osoblje.

Za grupu djece do 12 godina na papiru je samo navedeno da ih ima 9,9 miliona, ali bez procjene koliko bi se njih vakcinisalo.

"Zato se može pretpostaviti da Savezna Vlada ne očekuje da se ova grupa vakciniše“, navodi list Velt.

Ako bi procjene vlasti bile tačne, Njemačkoj će trebati oko 90 miliona doza vakcine da imunizuje 46,16 miliona ljudi. Njemačka za sada ima ugovore ili predugovore za ukupno više od 300 miliona doza, ali nisu svi potencijalni proizvođači još prošli kliničke studije i ušli u masovnu proizvodnju.

Prema procjenama njemačkih naučnika, efikasna vakcinacija 65-70 odsto stanovnika bila bi dovoljna da se pobijedi pandemija. Sve je više glasova koji traže opsežnu "kampanju za vakcinaciju" kojom bi se građanima objasnile prednosti vakcine.

Kancelarka Merkel je prije nekoliko dana u Bundestagu ponovila da će vakcinacija ostati dobrovoljna, ali je dodala da, ako bi onih koji ne žele da se vakcinišuo bilo preko 40, 50 ili 60 odsto, onda će još mnogo duže morati da se nose maske, jer neće biti postignut imunitet krda.

Njemačka je od prošle srijede u strogom lokdaunu koji će trajati najmanje do 10. januara.

(Tanjug)