SP: Protiv Italije je uvijek bilo važno...
Azuri kao istorijska prekretnica, potvrda kvaliteta za polufinale, rival koji je “uzeo” šampionski kvalitet, a ostali su i neki stari, neizmireni računi. . .
Košarka 04.09.2019 | 10:13Ovim rečima Aleksandar Đorđević je u minutima pošto su Filipini postali prah i pepeo želeo da jasno postavi temelj sledećeg projekta, gde će konačni cilj biti da se pobedi Italija kako bi se iz Fošana put Vuhana krenulo s mirom glavi i još snažnijom vatrom u srcu.
Svako vreme ima svog protivnika. Za Srbiju su danas to podjednako Francuska, Litvanija i Španija - globalno SAD -, ali sa Italijom je godinama unazad zidano rivalstvo koje je i danas veliko.
Setimo se samo doba po ukidanju sankcija i druge polovine devedesetih godina prošlog veka. Na jednoj strani Bodiroga, Danilović, Đorđević, Divac, Savić, Rebrača, Paspalj, Tomašević, na drugoj Majers, Fućka, Đentile, Markonato, potom Galanda, Bazile, Menegin... Tada su dvoboji Plavih i Azura bili obavezni i po pravilu uzbudljivi! Počelo je od 1995. i one pobede kada su blistali upravo Đorđević i Danilović, nastavilo s zlatom u finalu dve godine kasnije zahvaljujući Bodirogi i Rebrači, da bi nam na Mundobasketu 1998. Italijani naneli poraz koji je samo pokvario skor na kraju prvenstva i ništa više. Ciklus je zatvoren uz pobedu ekipe sa Čizme, kada su Gregor Fućka i Đanluka Bazile odigrali dve odlične role i uzeli peto mesto od tadašnje Jugoslavije.
Brzim premotavanjem događaja stižemo do Evropskog prvenstva u Sloveniji 2013. godine. Evrobasket u Deželi pamtiće se kao možda i najvažnija prekretnica u modernoj istoriji srpske reprezentativne košarke. Stari trenerski vuk Dušan Ivković bio je na svom poslednjem selektorskom zadatku – da Srbiji obezbedi kartu za Mundobasket u Španiji. Za istu povlasticu borila se upravo Italija.
Posle mnogo neizvesnosti, kapiten Nenad Krstić, ispraćen trojkama Nikole Kalinića i Stefana Markovića, doneli su Srbiji to "zlatno“ sedmo mesto. Setićemo se da je Ivković uoči polaska u Sloveniju imao strašne probleme da sastavi tim dostojan najviših ciljeva. Miloš Teodosić morao je po prvi put u reprezentativnoj karijeri da otkaže učešće zbog povrede, dok se Milan Mačvan nije pojavio na okupljanju reprezentacije.
"Nemam kontakte sa Mačvanom i ne znam zašto on nije došao. Svi pokušaji da saznamo o čemu se radi nisu uspeli, iz tog razloga pozvali smo dva nova igrača, (Nemanju) Krstića i (Nikolu) Kalinića. Nemam informaciju zašto se Mačvan nije pojavio na prozivci, očekivao sam da će doći", bilo je sve što je rekao Ivković.
U odnosu na tim koji je nastupio 2011. u Litvaniji nije bilo Milenka Tepića, Aleksandra Rašića, Ivana Paunića, Duška Savanovića, Marka Kešelja, Koste Perovića, Bobana Marjanovića i pomenutog dvojca Teodosić - Mačvan.
Nenad Krstić bio je kapiten potpuno novog, mladog sastava predvođenih debitantima Bogdanom Bogdanovićem, Nemanjom Nedovićem, Vasom Micićem, Nikolom Kalinićem, Đorđem Gagićem, Danilom Anđušićem, Nemanjom Krstićem, te prekaljenim Raškom Katićem.
Već dve godine kasnije Srbija i Italija ponovo su odmerile snage, ovog puta u Berlinu tokom grupne faze Evrobasketa. I danas ostaje enigma šta se sa tada moćnom srpskom ekipom dogodilo na prelazu iz Berlina u Lil, ali posle dominantnih izdanja u grupi Orlovi su ispali iz koloseka. Svedoci dešavanja u oba grada tvrde da ekipa nije bila ista, nije se osećalo to samopouzdanje, niti energija kao u Berlinu. To je dovelo do nesigurnih izdanja protiv Finske i Češke, te kasnijih poraza od Litvanije u polufinalu i Francuske za treće mesto. Poslednji rival kojeg je Srbija tada lako pregazila bila je upravo Italija. Surovo izdanje kompletnog srpskog tima završeno je uz tada jedinu našu „stotku“ na Evrobasketu, konačnu razliku od 19 poena (101:82) i strašna izdanja Miloša Teodosića i Nemanje Bjelice. Ali, posle tog meča ništa više nije bilo isto...
I onda dolazimo do Istanbula i četvrtfinala koji je pokazao da su Orlovi spremni za novo finale! Utakmica je simbolično dobila naziv "Istanbulski posao". Bogdan Bogdanović je meč završio s 22 poena, ali je imao slabo šutersko veče uz tek 1/9 sa distance. Milan Mačvan odigrao je kapitensku rolu s 13 poena i šest skokova, Boban Marjanović je dominirao u reketu, a Vladimir Lučić potpuno eksplodirao i svi oni su tada učinili da se Bogdanov lošiji učinak ne oseti na paketu. Ispravio je to sve Bogdanović u polufinalu s Rusijom, a protiv Italije tada je jednu od najvećih rola reprezentativne karijere odigrao Dragan Milosavljević. Pominjali smo već kako je, žargonski rečeno, u džep stavio Marka Belinelija i naterao ga da posramljen napusti teren iako je ubacio svojih 18 poena. Taj meč dao je Orlovima krucijalni zamajac za novi duel s Baćuškama, gde je Bogdan potpisao osvetu sa ličnom posvetom.
Bilo je u međuvremenu još susreta Srbije i Italije na velikim takmičenja, pogotovo u pripremnim mečevima. Samo dva odigrana su u poslednjih mesec dana, ali se na duel ovih selekcija na Mundobasketu čeka još od 1998. godine! Pomenuli smo poraz u grupi koji je učinio da Jugoslavija ne uzme zlato sa svih devet pobeda, pa je zato došlo vreme da se danas naplati taj stari račun. Da mi Azurima upišemo taj jedan poraz koji će im drastično otežati put do nokaut faze, a nama značajno pomoći da potpuno rasterećeno dočekamo i taj susret s Furijom.
Vreme je za naplatu izuzetno starih dugova...
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar