Priča: Najbolji srpski trener 21. vijeka!
Samo bi Radomir Antić mogao da bude dostojna konkurencija Vladanu Milojeviću, možda i Veljko Paunović zbog titule na Novom Zelandu.
Fudbal 29.08.2019 | 00:03
Bilo je ranije stručnjaka rođenih na ovom prostoru, koji su menjali istoriju Crvene zvezde, kao i kompletnu sliku fudbala. Bio je Miljan Miljanić, bio je i Vujadin Boškov, pre njih i Ljubiša Broćić, zatim je Ljupko Petrović podigao pehar sa velikim ušima, Radomir Antić objednio ono što niko nije – trenirao tri najveća španska kluba. Svako od njih je imao svoje epohe, ali ovo je definitivno era Vladana Milojevića. Trenera koji nije ničiji klon ili legitimni naslednik. Već svoj.
Kada je Crvena zvezda bila na dalekim evropskim marginama, zaglavljena između teškog prolaska Naftana i eliminacije od Kairata, išle su priče da bi ulazak u Ligu šampiona prevrnuo Srbiju naglavačke. Do te mere da bi ljudi išli goli po ulicama. U tim trenucima i plasman u Ligu Evrope je mogao da se označi vinjetom „naučna fantastika“. A, tek dva uzastopna ulaska u Ligu šampiona...
Dakle, prvo o njemu, o Vladanu Milojeviću. To je trener koji je osvojio dve šampionske titule, oborio brojne rekorde u domaćim okvirima, uveo Zvezdu u Ligu Evrope, dva puta u Ligu šampiona, doneo evropsko proleće na Marakanu posle četvrt veka. I u 12 kvalifikacionih mečeva ima isto toliko prolaza dalje. Kada je preuzeo Crvenu zvezdu, zatekao je klub na 195. mestu UEFA rang liste. Podigao ga je do 68. pozicije uz tendenciju daljeg rasta. Čarobnjaštvo. Posebno ako se zna da samo dvojica igrača koje je od juna 2017. godine do danas imao na raspolaganju igraju u ligama petice. To su Damijan Le Talek i Nemanja Radonjić.
Čovek sa srpskim pasošem, rođen u Aranđelovcu, ima trenutno samo jednu manu u verovatno prisutnoj ambiciji da se jednog dana oproba u najjačim evropskim ligama i tu se potvrdi. Da se životno i fudbalski obrazovao u, primera radi, Belgiji umesto Grčkoj sigurni smo da bi dobio poziv Anderlehta, u krajnjem slučaju nekog Genka ili Standarda. Ili da je odigrao bar poluvreme za Salamanku, lakše bi sebi otvorio vrata Primere. Ovako, morao je da ide težim putem i piše istorijske knjige.
Tokom rada u Crvenoj zvezdi naučio je da balansira između neke ovde prisutne mitomanije i sopstvenog pragmatizma. Iškolovan da vidi fudbal mnogo dalje od svih koji ga okružuju (ne računamo tu stručni štab), Vladan Milojević je spoznao kako sa srpskim klubom može da pravi serijske uspehe. I opet da ponovimo tezu koju smo mnogo puta plasirali: nema lepote, nema atrakcije, ali ima krvavih kolena i zadnjice, kao i spartanske discipline. Crvena zvezda nije ni ove ni prošle godine pobedila u trećem i četvrtom kolu kvalifikacija, ali nije ni izgubila. I uvek je imala plan igre.
Da vam približimo još malo, a da ne gledamo u dalju prošlost. Spremajući revanš protiv Jang Bojsa, trener Crvene zvezde je znao da će švajcarskog prvaka morati da „uvuče“ u sporti ritam, te da će kroz negledljivu šahovsku partiju lakše naći put do Lige šampiona. I uspeo je u tome, terajući Jang Bojse da igraju kroz sredinu, pošto su oba boka bila zaključana. Kada je na teren ušao Ebišer, a Seoane počeo da se kocka, Zvezda je iskoristila višak slobodnog prostora i povela. To je taj Milojevićev pragmatizam i pedantnost, italijanska posvećenost taktici kojom menja fudbal. Pre puta u Bern Vladan Milojević je dobio telefonski poziv jednog viđenog zvezdaša, na ozbiljnoj funkciji. Baš viđenog. Razgovor je otrprilike tekao ovako:
„Vladane, valjda znaš koliko je Jang Bojs brz u napadu. Mnogo me to plaši. Baš su brzi“.
„Opustite se, skratićemo im prostor da nemaju gde da trče“, glasio je Milojevićev odgovor.
Nije bilo tako u Švajcarskoj, ali u Beogradu – jeste. Imao je mnogo sličnih bravura tokom trenerske karijere Radomir Antić. Čovek koji je najozbiljnija konkurenciju Vladanu Milojeviću u trci za najboljeg srpskog trenera 21. veka, najveće uspehe je pravio sredinom devedesetih. Dupla kruna sa Atletiko Madridom, njegovi „specijali“ na prekidima su čarobnjaštvo koje je možda i jače od Milojevićevog, pošto se i danas o tome pripoveda na Iberijskom poluostrvu.
Ali, to je bilo u prošlom veku. Kao selektor Srbije Radomir Antić se plasirao na Mundijal 2010. godine, pobedio Nemačku, vodio je Barselonu i Seltu, kasnije se preselio u Kinu. Ima mnogo pozitivnih elemenata, ali čak i kada bismo ga izjednačili sa Milojevićem, trenera Crvena zvezda izdvaja ona pobeda nad budućim šampionom Evrope. I to bez primljenog gola. Antara je u ovom veku, ipak, u jeseni karijere….
Pod utiskom svega što je uradio u Crvenoj zvezdi zaboravlja se da je Vladan Milojević pre toga uspostavio sistem u Čukaričkom, doneo Brđanima Kup, zatim sa malim Panioniosom uhvatio Evropu. Dakle, uspeo je da se ponavlja sedam godina i zato ima pravo da angažuje najbolji advokatski tim u procesu koji ne bi smeo da počne. A ima radni naslov „Milojević je čovek sa mnogo sreće“.
Treneru Crvene zvezde Vladanu Milojeviću, kao što smo već naveli, nedostaje da demonstrira svoje znanje u Italiji ili Engleskoj. Tu privilegiju, kao znameniti bivši igrači, imali su Siniša Mihajlović i Slaviša Jokanović i Miroslav Đukić. Bombarder iz Borova Sela je stigao čak i do klupe Milana, pravio je ozbiljne rezultate sa Bolonjom i Katanijom. Brendirao se kao trener, ali nije kao Milojević presvukao kompletno odelo jednog kluba. Sa druge strane, Jokanović je ušao u Ligu šampiona sa Makabijem, uveo Votford u Premijer ligu, bio više nego konkuretan sa Partizanom u Evropi. Nedostaje mu plasman u grupnu fazu Lige šampiona sa timom iz Humske.
Postoji još jedan mladi stručnjak koji je nagoveštavao da bi mogao da svrgne Radomira Antića sa trona. Da, o Veljku Paunoviću pričamo. Imao je sličan sistem i retoriku kao Vladan Milojević, popeo se na krov sveta na Novom Zelanadu. Epski uspeh, mada će zlonamernici reći da je „dečiji fudbal“ nešto sasvim drugo. Istina je da je Paunović propustio priliku da se potvrdi u Evropi i to u seniorskoj konkurenciji. Jer, MLS ligu fudbofili i pored svih tamošnjih zvezda mogu samo donekle ozbiljno da shvate. Tamo se tereni obeležavaju u jardima…
Naravno, Vladan Milojević je imao nesebičnu i vrednu pomoć ozbiljnih ljudi koje je okupio oko sebe. Govorimo o Jankoviću, Milanu Kosanoviću, dvojici mladih analitičara (Leposavić i Milinčić), stručnjaka za fizičku pripremu. U tim detaljisanjima Milojević je išao ispred vremena i zato je zaslužio da bude ovo njegovo vreme.
Pa i nek ide priča da on nije majstor da napravi igru i isforsira mlade igrače, već da je stručnjak koji samo zna da demontira glavno oruže rivala. On u tome uživa, a uživaće u budućnosti. Za sve bi bilo najbolje da posle Zvezde to bude negde u Evropi. Gde se i dalje igra referentan fudbal (Amerika i Azija su nivo ispod).
Izvor: mozzartsport
Foto: Starsport
Komentari / 0
Ostavite komentar