Transfer godine!

Gladijator je poslušao srce!

Fudbal 26.07.2019 | 15:36 Možda će Nejmar opet postati najskuplji fudbaler sveta, možda će to biti i Mbape, možda je Žoao Feliks najneverovatniji transfer leta, a De Liht i Grizman transferi koji su uzdrmali evropsku fudbalsku pijacu.

Ali transfer godine u svetskom fudbalu se večeras desio na drugom kraju planete. Najlepši transfer. 

Na kultnom stadionu Bombonjera je večeras kao novo pojačanje Boke Juniors promovisan italijanski vezista Danijele De Rosi. Nisu DDR i Boka najbolji igrač i najbolji klub na svetu, ali su u današnjem svetu fudbala najlepši mogući spoj. U vremenima kada navijači Juventusa dozvole sebi takvu sramotu da skandiraju nekom opskurnom tipu poput Mina Rajole oduševljeni što im je doveo igrača i kada to deluje kao potpuni poraz institucije navijača, pojavi se neki Danijele De Rosi i svakog istinskog navijača baci na dupe.

Ako je neki transfer odlučen čistom emocijom i sa ljubavi prema fudbalu, onda je to ovaj. Živa legenda Rome je rešila da ostvari san na kraju karijere i da zaigra za argentinskog velikana. Danijele De Rosi je potpisao na osam meseci i zaradiće “simboličnih”  500.000 evra. Kažemo simboličnih jer na nekom drugom mestu je mogao da uzme dva, tri ili pet puta više.

Kada je na kraju sezone postalo jasno da je Roma svom vernom sinu i kapitenu zabila nož u leđa i da mora da ode iz kluba, nastala je uzbuna na fudbalskoj pijaci. Nije De Rosi više klasa kao nekad kada su ga tražili Real Madrid, Mančester Siti, Čelsi i ostali bogataši. Kumili i molili da ode iz Rome, uzme pare i bori se za trofeje.

Ali nije De Rosi ni ispušena muštikla. Imao je ponude Milana, Fiorentine, Sampdorije, mogao je čak i u Premijer ligu, zvali su ga i Kinezi, Amerikanci, Japanci, Arapi… Mogao je na nekim egzotičnim destinacijama da uzme i 5.000.000 evra za sezonu. Ali nije…

Pustio je srce da ga vodi i ono ga je odvelo na mesto za kojim je najviše žudelo. Kao nepogrešivi kompas je usmeravalo ka Danijelea ka Boki. 

Odavno je Danijele De Rosi obećao sebi da će u karijeri igrati samo za Romu i nijedan drugi klub u Evropi. Ali van Evrope je to mogla da bude samo Boka Juniors koja je svojom magičnom privlačnošću osvojila njegovo srce.

Delovalo je nerealno da će se taj san ispuniti jer je DDR već pregazio najbolje godine karijere. Ali nekadašnji saigrač iz Rome, a danas sportski direktor Boke, Nikolas Burdizo nije odustajao i spojio je dva fudbalska velikana. Havala mu!

Burdizo je ubedio Danijelea da još nije kasno, da ga Boka istinski želi i da će ceo život žaliti ako ne iskoristi ovu, poslednju priliku. Nedeljama je DDR razmišljao da li je spreman za to. Da li može da ostavi dobar utisak na Bombonjeri. Nije želeo da se obruka pred navijačima koje posle Rominih voli najviše na svetu. I prihvatio je. Bacio je kocku i prešao Rubikon.

“Danijele je zagriženi fan Boke. Često ga uhavtim kako gleda video snimke sa Bokinih mečeva i peva pesme Bokinih navijača. On je istinski navijače Boke”, rekao je pre nekoliko godina De Rosijev saigrač iz Rome, Argentinac Dijego Peroti.

Iako je fudbal danas postao biznis, a Roma je jedan od najružnijih primera šta se desi kada neki alavi Ameirkanac preuzme klub i zaboravi na sve principe i emocije, Danijele De Rosi je i dalje primer da je ostalo onih pravih legendi starog kova.

“Rekao mi je da jedva čeka da zaigra i da hoće da igra već u nedelju. Potpuno je lud za Bokom. Ne šalim se kada to kažem. Verujte mi, kada bude debitovao, više nego bilo šta bih voleo da budem na tribinama i da gledam. Kada sam došao u Romu, on me je stalno zapitkivao i informisao se o Boki i navijačima.  Zaljubljen je u klub. Kada god smo imali priliku, gledali smo Bokine mečeve zajedno”, rekao je LeandroParedes, argentinski vezista koji je bio saigrač sa De Rosijem u Romi.

Rođeni Rimljanin je napustio svoj grad posle 36 godina. Napustio je svoj klub posle 19 godina. Zamislite kakva je promena u životu čoveka kada napusti sve što je do tada poznavao i što je bilo njegov život. Nije razmišljao kakve su finansije Boke Juniors. Nije ga kolebalo ko je predsednik, a ko trener u klubu. Nije se pravdao patetičnim izgovorima da neće da zauzima mesto mlađima. Nije ga zanimao kakav je kvalitet tima i kakve saigrače ima. Ni što će u jednoj od najgrubljih liga biti meta mnogo latino kasapina. Nije ga plašilo što Bokini huligani često umeju da postroje igrače i budu u najmenju ruku neprijatni. Nije dozvolio da mu žena naređuje i da se žali kako neće na drugi kraj sveta iz jednog od najlepših gradova sveta. Nije se bojeo što ide u jedan od najopasnijih gradova sveta gde u po bela dana mogu da mu stave nož pod grlo.

Sve te opcije u glavi su bile isključene i slušao je samo srce koja je vuklo kao Argetnini, Buenos Ajresu, La Boki, Bombonjeri!

Supruga Sara Felperbraum je oduševljeno podržala muža, bez mnogo komplikovanja izabrala kuću u Buenos Ajresu, deca su ekspresno upisana u italijansku školu i porodica De Rosi se otisnula put Argentine.

De Rosi je doputovao u Buenos Ajres, a oduševljeni navijači su mu priredili divan doček. Danima unapred, transparenti i grafiti po argentinskoj prestonici su najavljivali dobrodišlicu fudbalskom gladijatoru iz Rima.

Da bajka bude lepša, De Rosi je ugovor sa Bokom potpisao na 36. rođendan. Iako je njegova želja ogromna da što pre debituje, najverovatnije će prvi meč odigrati 18. avgusta na Bombonjeri protiv Aldosivija. Do tada će sanjati otvorenih očiju. Veliki šampion od 36. godina će opet proživljavati dečačke snove kako kada je ulazio u svlačionicu Rome i divio se idolu, a kasnije velikom prijatelju, Frančesku Totiju. Ima li šta lepše od življenja dečačkog sna? Pa još dva puta! 

Jer, svi putevi vode u…. U ovom slučaju, iz Rima na Bombonjeru.



Izvor: mozzartsport