Ovo niste znali o Ožegoviću! Zanimljivo je...

Iskustva Ognjena Ožegovića sa Jirgenom Klopom i Rui Koštom. . .  Kako su ga zvali u Nemačkoj i zašto je Vojvodina odbila da ga proda Benfiki?

Fudbal 13.07.2019 | 22:30 Dve stranice profesionalne karijere na istoku. Oprobao se u Kini i u Rusiji, a malo je nedostajalo da Ognjen Ožegović biografiju obogati igranjem za dva vrhunska zapadnoevropska kluba.

Dosta toga se zna o napadaču Partizana. Da je profesionalnu karijeru počeo u Crvenoj zvezdi, da je pre Humske promenio osam superligaških timova, da je osvajač zlatne medalje na Prvenstvu Evrope za omladince 2014. u Litvaniji, međutim, retko kad je 25-godišnji špic pričao kako je mogao da završi na totalno drugim destinacijama: u fudbalski uređenijim zemljama, klubovima elitnog ranga, Borusiji iz Dortmunda i Benfiki.

Nije šala, stvarno je moglo da se desi da momak iz Gradiške igra Bundesligu ili portugalsku Primeriu. Zašto nije, otkrio je u razgovoru MOZZART Sportu.

„Godina je 2010, izlazio sam iz generacije omladinaca Crvene zvezde, bio na prekretnici da li da potpišem profesionalni ugovor, kad se pojavila opcija da odem u Borusiju. Tadašnji sportski direktor Dortmunda je, posle kontakta sa mojim tadašnjim zastupnicima, saznao da mogu da dođem kao slobodan igrač. Na poziv Nemaca sam otišao, ali je problem bio što kao maloletnik nisam mogao da dobijem radnu dozvolu“, seća se Ožegović.

Kako to obično biva, u sličnim situacijama, postojala je opcija da se sačeka šest meseci, pa da klub uredi selidbu Ognjenovih roditelja u Dortmund i tako utaba put potpisu fudbalera za kog je zainteresovan.

„Prva dva meseca sam igrao za B tim Borusije, a naredna tri prijateljske utakmice za prvi tim. Čak sam odradio četiri, pet treninga pod komandom Jirgena Klopa, pred utakmice Milionera u Ligi Evrope. Klopov dugogodišnji saradnik, Željko Buvač je dosta vremena provodio sa mnom, kao savetnik prvog trenera B ekipe“.

Bio je to period kad je Klop formirao ekipu koja je zbacila Bajern sa trona, igrala spektakularan fudbal, sa Geceom, Groskrojcom, Levandovskim, Sahinom, Kagavom, ali...

„Meni se najviše sviđao Lukas Barios. Samo sam u njega gledao, ostajao sam posle treninga da posmatram njegove kretnje, pa su me zvali “Klajne Lukas” (Mali Lukas). U B timu je, od poznatijih igrača, bio desni bek Patrik Ovomojela, kao i Danijel Gincek, sadašnji prvotimac Volfzburga… Lepo iskustvo, valja doživeti Vestfalen i popularni Žuti zid. Došao je letnji prelazni rok, nisam mogao da dobijem radnu dozvolu, papiri su se ispostavili kao nepremostiva prepreka, iako me je Borusija sve vreme htela. Nije mi se dalo da ostanem, vratio sam se u Crvenu zvezdu i potpisao profesionalni ugovor“.

Usledilo je igranje na marginama prvog tima crveno-belih, pozajmice Banatu i Voždovcu, prelazak u Rad, dokazivanje u Jagodini i Borcu, a onda eksplozija u dresu Vojvodine, leta 2015. Avgusta te godine tražila ga je Benfika.

„Jedina informacija kojom sam raspolagao jeste da me želi veliki klub i da će doći da me gleda u revanšu sa Sampdorijom, u kvalifikacijama za Ligu Evrope. Nisu mi otkrili ko je u pitanju. Najpre se ništa nije desilo, ali sam na sledećoj prvenstvenoj utakmici postigao gol makazicama protiv Javora, gledali su me i protiv Partizana kad sam bio strelac, pa mi je pred kraj prelaznog roka rečeno da dođem u jedan beogradski hotel, gde me, navodno, čekaju predstavnici velikog kluba. I dalje nisam znao kog. Uglavnom, ulazim, kad tamo Rui Košta. Vidim, poznat mi čovek, međutim, nisam mogao odmah da ga prepoznam. Kad smo se upoznali shvatio sam da me Benfika želi i da je poslala sportskog direktora po mene“, prepričava Ožegović.

Ni taj posao se nije realizovao. Ne zbog Ognjena.

„Razlog što do transfera nije došlo je čvrst stav čelnika Vojvodine da ne prodaju nijednog igrača dok se na završi revanš sa Plzenjom. Tad su još Mirko Ivanić i Aleksandar Stanisavljević imali konkretne ponude da odu u, takođe, velike klobove. Novosađani su sve tri ponude odbili. Portugalci su predlagali da odmah krenem sa njima ili će tražiti drugog napadača. Naravno da sam hteo da odem u Benfiku, ali Voša nije htela nijednog od nas trojice da pusti. Nažalost, Česi su nas eliminisali, prelazni rok se završio, na zimu smo sva trojica napustili klub, Ivanić je otišao u BATE Borisov, Stanisavljević u grčki Asteras, ja u kineski Čangung Jataiji kod Slaviše Stojanovića. Mada, smatram da bi bilo korisnije i klubu i nama da nam je izašao u susret šest meseci ranije“, vraća film četiri godine unazad Ognjen Ožegović.

U ARSENALU NISAM SKLONJEN, BIO SAM POVREĐEN

Osim Kine, gde je proveo šest meseci, Ožegović je u inostranstvu igrao još za Arsenal iz Tule. I to kao pozajmljen napadač Partizana. Odigrao je lane osam mečeva u prvenstvu i tri u Kupu Rusije.

„Javnost baš nije upoznata detaljno sa mojim statusom, pisalo se da sam sklonjen, a to nije tačno. U klubu su bili prezadovoljni, međutim, problem je bio što sam prvi put u životu imao teške povrede, rupture mišića. Prvo mi, posle Spartaka, gde sam bio strelac i asistent, pukne prednja loža, oporavljao sam se dva meseca. Zatim sam odradio zimske pripreme, ali poslednji dan stradio mi je list i usledila je nova dvomesečna pauza. Zbog toga se nisam naigrao, ali Tula je imala odličnu sezonu, završila kao peta u prvenstvu, izašla u Evropu, pobeđivala sve velike timove, bila bi i moja uloga značajnija da su me mimoišle povrede“.

Izvor: mozzartsport

FOTO: FK Partizan