Dušan Tadić: Da nismo dobili Gruziju...!

Uzeli bi nam pasoše i zabranili da se vratimo u Srbiju! Ali dobili su. . .

Fudbal 23.10.2017 | 22:00 Suze posle Gruzije. Suze radosnice. Ponosan je na njih Dušan Tadić. Samo i kad pogleda  tu fotografiju posle meča naježi se. Zna šta je sve prošao do tog uspeha. Znaju svi izabranici Slavoljuba Muslina. Sećaju se nekih ranijih vremena, utakmica, uglavnom poraza, zvižduka, kritika... Pa zato Tadić u autorskom članku za Yahoo Sport kaže da pritisak sa kojim su se Orlovi suočili uoči sudara sa Gruzijom ne može da se meri ni sa čim u njegovoj karijeri.

"Da nismo pobedili na toj utakmici sa Gruzijom, da se nismo kvalifikovali za Svetsko prvenstvo, mislim da bi nam oduzeli pasoše i rekli da se više ne vraćamo! Ozbiljno", piše Tadić u rubrici "Moja priča".

"Mi smo narod koji ne ume da živi bez pritiska. Čak i da igramo protiv Brazila ili neke druge velesile pričaćemo da smo bolji. Takvi smo. Ljudi od nas očekuju da dobijamo i najveće".

Istrpeli su, pregurali su i sada mogu da se spremaju za Rusiju.

"Već mi je 28 godina, tako da je ovo ogromna stvar za moju reprezentativnu karijeru. Svetsko prvenstvo je nešto što svi pamte. Obezbediti plasman u Beogradu, pred našim navijačima, toga ću se ja večno sećati".

A čega se seća iz detinjstva?

"Sećam se da sam gledao Jugoslaviju na Mundijalu 1998. godine, albuma sa sličicama svih igrača. Sećam se i dalje tima koji je igrao".

Seća se i prvog para kopački, Adidasovih koje mu je poklonio očev prijatelj, seća se i prvog dresa. To je već bilo pomalo traumatično iskustvo za dečaka.

"Otac je voleo Partizan, a ujak je navijao za Crvenu zvezdu. Uvek su mi davali po dres od svakog večitog rivala. Čoveče, bilo je teško. Najdraći mi je ipak dres koji sam dobio kad sam imao 13 godina. Sa tog Mundijala 1998, ime Predraga Mijatovića na leđima. Sećate se tog dresa, onog sa velikom kragnom. Baš smo dobro igrali na tom turniru i svuda sam nosio taj dres. I dalje ga imam negde u kući".

Duća je ipak završio u Vojvodini, pa preko Holandije stigao do Sautemptona. Najlepša uspomena iz Engleske?

"Moj pobednički gol na Old Trafordu protiv Mančester junajteda 2015. godine. Na pobedu nad Junajtedom na strani čekali smo 28 godina, a meni je bilo prvi put da igram na Old Trafordu. Nikada neću da zaboravim taj trenutak. Nikada".

Sada se nada uspehu na Svetskom prvenstvu. A kome kao protivniku?

"Jedan od saigrača sa kojim sam najbliži je Sedrik Soareš. Ponekad skočimo do Londona na večeru, ali sada sa dvoje male dece uglavnom sam sa porodicom. Nadam se da ću Sedrika videti na Mundijalu. Pa nek se ukrste Portugalija i Srbija. Dugujemo im jednu, pobedili su nas u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Voleo bih da im se osvetim".

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star Sport