Srpska kao model za Kosmet

Naučni savet Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika SKANU, na svojoj poslednjoj sednici kojom je predsedavao profesor dr Mirko Kerkez, doneo je odluku da se uključi u inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, da se pokrene najširi dijalog o Kosovu i Metohiji.

Srbija 12.08.2017 | 10:56 Smatraju da bi on trebao da bude još mnogo širi od unutrašnjeg srpskog i pregovora sa Albancima o rešenju, kako kaže predsednik Vučić ,,zamrznutog konflikta“.

Naučni savet smatra da mnogo toga na prostorima bivše SFRJ nije ni izbliza trajno i objektivno rešeno, i da su u tom frižideru ,,zamrznutog konflikta“ popakovane mnoge pokvarene stvari koje se moraju počistiti, pre nego što do bilo kakvog ozbiljnog dijaloga dođe.

"Kao prvo, Srbija se ne sme ponašati kao gubitnička snaga, jer pre 18 godina nije kapitulirala pred NATO paktom, nego je samo grubo izigrana Kumanovskim sporazumom koji su zapadne garantne sile na čelu sa SAD, kada su videle da ne mogu pobediti srpsku vojsku, poturile s ciljem da izvrše obmanu.

Bilo im je stalo da svetu pokažu da iz rata izlaze kao pobednici a i da ostvare krajnji cilj zbog kojega su i otpočeli agresiju, otmu Kosovo i Metohiju od Srbije, odnosno tadašnje SR Jugoslavije.

Drugo, izigrana je povelja UN 1244 koja ni jednim svojim slovom ne predviđa samostalno Kosovo.

Treće, Kosmet je bukvalno otet Srbiji, pa i formalno pre jedne decenije, na fingiranom jednonacionalnom albanskom referendumu, a onda ga zapadne mecene priznale za nekakvu ,,nezavisnu državu“.

U svim slučajevima, ističe profesor dr Miro Kerkez,“ grubo je prekršeno međunarodno pravo i primenjena gola sila nad pravdom i civilizacijskim normama“.

"Dakle, došlo je vreme, a ako nije, treba sačekati, da se otvoreno o svemu ovome povede dijalog na međunarodnom nivou, jer smo sigurni da nema Srbina koji će ikada smeti da Albancima prizna tapiju za njihovu državu u srpskoj najstarijoj postojbini, koja je pod viševekovnim zavetom svih naših predaka", kaže čelnik Naučnog saveta Sroske kraljevske akademije naučnika i umetnika.

"Ima pojedinih interešdžija koji su požurili da kažu kako je Srbija samo u minulom veku ratovala šest puta i da bi nestala u bilo kojem narednom ratu. Koliko smo shvatili niko ratovanje i ne pominje a i mi smo potpuno dosledni u svojim stavovima za mirno rešenje ovog, kako i sam predsednik Vučić reče ,,zaleđenog konflikta“.

SKANU smatra da je „došlo vreme da se sa Albancima povede otvoren dijalog o suživotu u južnoj pokrajini“.

"Oni mogu da dobiju onoliko koliko je Republika Srpska dobila u okviru Bosne i Hercegovine. Ako se to njima i njihovim pokroviteljima čini da je nedovoljno, onda treba postaviti otvoreno pitanje.

Republika Srpska ni po broju stanovnika ni po teritoriji, nije manja od Kosova i Metohije, pa ako strana koja ih podržava smatra da su na legalan način dobili ,,državu“ treba dozvoliti referendum i u Republici Srpskoj, i radi međunarodnog prava, i radi Božje pravde", smatra profesor Kerkez.

Kerkez tvrdi da će u protivnom, sve dok na Balkanu postoje dvostruki aršini pojedinih zemalja zapada, rigidni za Srbe a darežljivi za Albance, pa i mnoge ostale unaokolo, na račun Srba, ovde će biti prisutan "zaleđeni konflikt".

"On se može odlediti samo kada Zapad shvati da je za rešenje ovog, slobodno možemo reći viševekovnog sporenja i trvenja, potrebna jedna garantna međunaorodna konferencija u vidu nekakvog novog recimo Berlinskog kongresa, koja bi pravilno i u duhu kompromisa zadovoljila i srpsku i albansku stranu na Balkanu, pa možda postavila i nove granice, manje trusne i potecijalno opasne od današnjih".

Naučni savet akademije podržava od naroda izabranog predsednika Srbije Aleksandra Vučića u njegovoj inicijativi da se otpočne miran i trezven razgovor o realnosti na Kosovu i Metohiji, kaže Kerkez i dodaje:

"Sigurni smo da se mi na Balkanu nikada, kao ni ranije kroz istoriju, ne možemo valjano dogovoriti, pa je izlaz u poštenom posredovanju onog dela sveta, dakle Zapada, obavezno Rusije i Kine, da pitanje odnosa na Balkanu reši na način kao što su to i ranije činili najznačajniji međunarodni faktori u svetu“.

"Dakle, dokle god SAD i Zapad budu krojili sudbinu Balkana očigledno na štetu Srba i srpskog naroda, do rešenja se neće moći doći. Pre dve i više decenije to se snagom sile možda i moglo raditi pa pomoći Hrvatskoj da izvede ,,Oluju“, bombardovati predajnike po Krajini i Bosni da se pomogne onima koji su ratovali protiv Srba, izvesti agresiju na Jugoslaviju zbog Kosova i Metohije... Međutim, ovde ne možemo a da ne podsetimo i na stihove velikog Njegoša: Nije vino ko što prije bješe, nije svijet ono što mišljaste, barjaktaru darivat Evropu, grehota je o tom i misliti“.

Barjak se nešto mnogo ljulja preko Atlantika, a Rusija koja je Srbima kroz istoriju uvek bila zaštinica, sve je jača.

"Zato možda valja i sačekati" , zaključuje dr Kerkez.

"U pravu su oni koji kažu da u ratove ne treba ići. Ali ovoga puta nam je potrebno da i u miru makar nešto povratimo i dobijemo! Mudro, taktički, kad se stekne vreme. Ne brzati, jer nemamo potrebe za time. Srpski narod je kroz istoriju trpeo i mnogo duže okupacije pa i ova na Kosovu i Metohiji ne može večno potrajati!

BN (V.M.)