Ko je terorista Talat Džaferi?

Tokom 2001. godine kada je izbio oružani sukob između makedonskih vladinih snaga i albanskih milicija, priključio se albanskim ekstremistima koji su bili pristalice OVK

Region 28.04.2017 | 13:51 Na sinoćnoj sednici parlamenta Albanac Talat Džaferi je izabran za predsednika Narodne skupštine i tada je došlo do eskalacije nemira u Makedoniji, a situacija je i dalje kritična. Demonstrantima, koji već nedeljama protestvutuju protiv namere Zorana Zaeva da formira vladu sa albanskom partijom DUI, ovo je bila kap koja je prelila čašu. Odlučili su da izađu na ulice i da upadnu u Sobranje kako bi prema njihovim rečima odbranili makedonsku državu. Nakon ovog događaja gotovo svi mediji su se zainteresovali za novog prvog čoveka makedonskog parlamenta.

Talat Džaferi je rođen 15. aprila 1962. godine u selu Forino u blizini Gostivara. On je makedonski Albanac, a njegova karijera u oružanim snagama je počela tokom osamdesetih godina u Jugoslovenskoj narodnoj armiji.

Srednju vojnu školu je završio u Beogradu, a kasnije i Vojnu akademiju u Beogradu i Sarajevu. Postdiplomske studije je završio u Skoplju.

Tečno govori albanski, makedonski, srpski, hrvatski i engleski jezik. Između 1985. i 1991. godine je bio oficir JNA, a onda je postao deo vojske nezavisne makedonske države.

Bio je raspoređen u Tetovo, grad u kojem su se 2001. godine vodile brojne bitke tokom kratkog ali nasilnog oružanog sukoba, prenose Agencije.

Tokom 2001. godine kada je izbio oružani sukob između makedonskih vladinih snaga i albanskih milicija, priključio se albanskim ekstremistima koji su bili pristalice OVK.

Tu je dobio kodno ime “komandant Forino”, prema svom rodnom selu koje se nalazi blizu grada Gostivara.

Njegova 116. brigada ONA-e vršila je vojne operacije u Gostivaru, ali se malo šta drugo zna o njegovim aktivnostima u tom periodu.

Sukob se završio potpisivanjem Ohridskog sporazuma koji daje veća prava etničkim Albanicima. Kao rezultat toga Džaferi i njegovi saborci su amnestirani od strane države, prenosi balkaninsight.com.

Ubrzo nakon sukoba on se priključio partiji DUI, koja je postala najpopularnija stranka među Albanicima i koja redovno učestvuje u formiranju vlade.

Bio je ministar odbrane Republike Makedonije. Na tu funkciju je imenovan 2013. godine.

– ONA (Oslobodilačka nacionalna armija) je sada na čelu vojske – napisala je na svojoj Fejsbuk stranici Džaferijeva stranka, (DUI), inače, višegodišnji manjinski partner u vladi Nikole Gruevskog, prenose Agencije.

Njegovo imenovanje izazvalo je tada oštru reakciju makedonskih veterana iz sukoba 2001. godine vođenog između albanskih pobunjenika i državnih snaga bezbednosti, koji su zapretili protestima zbog novog ministra koji se nekada borio protiv njih kao komandant 116. brigade ONA-e.



Džaferi je tada izjavio da je njegov cilj da oružane snage pretvori u “simbol suživota, tolerancije i poštovanja različitosti”, prenose Agencije.

Makedonski vladini izvori u njegovoj zvaničnoj biografiji ne pokazuju ništa ubrzo posle 2001. godine.

Od 2004. do 2006. godine bio je zamenik makedonskog ministra odbrane.  Potom od 2008. godine do 2013. godine bio je član makedonskog Sobranja.

Njegova kandidatura za ministra odbrane podneta je od strane vodeće albanske partije u Makedoniji, Demokratske unije za integraciju.

Međutim, nakon njegovog imenovanja, postaju “živa” sećanja na događaje koji su doveli do brojnih proteta.

Njegov visoki položaj smatra se velikom pobedom za njegove saborce, jer su pripadnici njegove borbene jedinice NLA retko dobijali dobre pozicije u državi.



U javnosti je poznat i po tome što je blokirao donošenje novog vojnog zakona, koji je odobravao pogodnosti za makedonske vojne veterane, ali je izostavio borce ekstremističke NLA.

Tada je Talat rekao da je zakon ne prihvatljiv za DUI i da će učini sve što je njegovoj moći da taj zakon blokira.

Predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji Ivan Stoilković izjavio je da je situacija eskalirala zbog intoniranja albanske himne.



Ne čudi me ovo što se desilo, u Sobranju se u nekom trenutku pevala makedonska, ali zatim i albanska himna. Zbog pevanja albanske himne, situacija je za nekoliko minuta postala veoma napeta, morala je da eskalira – rekao je Stoilković, prenose Agencije.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov nije uveo vanredno stanje i u obraćanju naciji pozvao je lidere svih stranaka ujutru kod njega na konsultacije da bi se našlo rešenje za krizu. Ivanov je izjavio, nakon nasilnih događaja u Sobranju, da “ova situacija može da se prevaziđe samo poštovanjem pravnog poretka Republike Makedonije”, prenose Agencije.

(Telegraf)