Ispovest - Alves o surovom djetinjstvu: Lovio sam golubove da bismo jeli meso!
Statiranje u filmu bila je premija! A samo sam hteo da budem vozač Formule 1. . . ! "Bilo je dobro, tamo su nam dali da jedemo, a zaradili smo i po pet reala, što je tad bio veliki novac“. . .
Fudbal 22.02.2017 | 22:30
A upravo je o tome najviše pričao u opširnom intervjuu za konzervativni španski dnevnik ABC.
“Bilo nas je petorica braće u porodici. Majka je bila domaćica, a otac farmer. Imali smo zemlju, na 30 kilometara našeg grada Žuazeira, gajili smo paradajz, luk i lubenice. Žuazeiro je mesto gde su ili ekstremne suše ili ekstremne kiše. Kao šestogodišnji klinac sam ustajao u četiri ujutru da bi mu pomogao. Nikad nismo bili sigurni kakva će da bude žetva. Zato smo morali da idemo u lov na divlje golubove, kako bi imali bar neko meso u kući da jedemo“, pokušao je Alves da što bolje opiše uslove u kojima je živeo kao dečak.
S obzirom na pomenute okolnosti, Alves je i u tinejdžerskim danima, kada je već počeo da trenira fudbal, pronalazio alternativne načine kako da sebi, ali i porodici pomogne u preživljavanju.
“Na sve načine smo se dovijali kako bi zaradili neki novac. Kada sam imao 14 godina, sa nekolicinom braće i rođaka sam statirao čak i u filmu „Bitka Kanudosa“. Bilo je dobro, tamo su nam dali da jedemo, a zaradili smo i po pet reala, što je tad bio veliki novac.“
Alves navodi da mu je u životu najvažnije da bude srećan i na terenu, ali i van njega. A uz svakog veseljaka ide i pesma, logično.
“Kada odem u fudbalsku penziju nameravam da se bavim muzikom. Ona je moja velika strast. Često pevam, a tačno je da me mnogo ljudi kritikuje zbog toga (haha). Ali, kako se kaže u Brazilu - Ko peva, tera đavola. Kao klinac sam imao bend, a moj brat se i sada bavi pevanjem. Imam i produkcijsku kuću u Brazilu, a bavim se i komponovanjem.“
Alves je priznao i da je kao klinac imao još jednu veliku želju, ali mu se nažalost, ona nije ostvarila. Do sada. Mada, kako je nekonvencionalan, možda Brazilac to i nadoknadi onog dana kada okači kopačke o klin.
“Voleo bih i da sam postao vozač Formule jedan. Obožavam vožnju i adrenalin koji sam sobom nose trkački automobili.“
Više puta tokom karijere u Španiji ovaj 33-godišnji fudbaler se našao na meti rasističkih provokacija sa tribina. I svaki put je uspeo da se izbori sa tim.
“Na mene ne utiče ako me neko nazove crncem. Ja se ne osećam drugačije. Mogu da vas isprovociraju samo ako im to dozvolite.“
Alves je istakao i da je kao mlađi razmišljao o tome kako će postati poznat i uživati u slavi. To je bilo pogrešno.
“Ima mnogo licemerja u fudbalu, a slava je s...e. Kad sam bio mlađi vežbao sam potpis zbog autograma, ali to je bilo detinjasto razmišljanje. Sada shvatam da su slavni ljudi jadni. Fudbal donosi zavist, licemerje i lažna prijateljstva“
I na kraju, jedna od nezaobilaznih tema, pošto je u Barseloni proveo punih osam godina, je i priča oko nezavisnosti Katalonije. To je pitanje koje se s vremena na vreme često poteže u španskoj javnosti.
“Određena vrsta nepoštovanja ostatka Španije prema Kataloniji pojačao je u toj pokrajini želju za nezavisnošću. To sam osetio za osam godina provedenih u Barseloni. A onda su se ljudi u Kataloniji nekako zatvorili u sebe, a ne bi trebalo da bude tako. U Barseloni su svi iz ostataka Španije dočekivani ljubazno, mada je bilo i neke sumnjičavosti. Ni to nije dobro. Ima onih koji se zalažu za nezavisnost, a ni ne znaju šta je to. Samo prate ono što masa radi. Mislim da greše i institucije španske države i katalonske lokalne vlasti. Sve mora da se rešava dijalogom i konsenzusom. Nezavisnost Katalonije bi bila greška. Zajedno su jači.“
Dani Alves sigurno ponovo neće ostaviti nikoga ravnodušnim, ni u Barseloni, ni u Madridu, a verovatno ni u Brazilu. Ali to je momak koji svakako ima šta pametno da kaže i fudbal bi bio još bolji da je više ljudi kao on.
Izvor: mozzartsport
FOTO: Action Images
Komentari / 0
Ostavite komentar