Najskuplje građevine koje je napravio čovjek

Uprkos tome što je ljudski uticaj na životinjski i biljni svet u većini slučajeva negativan, čovek je iza sebe ipak ostavio brojne impresivne stvari, a među njima su i neverovatne građevine, piše britanski „Telegraf“.

Zanimljivosti 23.01.2017 | 12:11 Međunarodna stanica za istraživanje svemira


Trošak izgradnje: 100 milijardi dolara

Međunarodna stanica za istraživanje svemira počela je da niče u nižoj orbiti Zemlje 1998. godine, kada je u svemir lansirana njena prva komponenta, a tokom narednih godina bilo je poslato još nekoliko modula.

Stanica je zajednički projekat pet svemirskih agencija (američka NASA, ruski „Roskosmos, evropska ESA, japanska JAKSA i kanadska CSA), a oko Zemlje orbitira na visini između 330 i 435 kilometara, brzinom oko 28.000 kilometara na sat.

Dimenzije su joj 108,5 metara širine i 72,8 metara dužine, a teži malo ispod 420 tona.

Dosad je na stanici radilo 226 astronauta iz 18 država sveta (najviše Amerikanaca, čak 142), a zanimljivo je da se može videti sa Zemlje golim okom. Dosad utrošena sredstva na stanicu bila bi dovoljna da se izgradi 270 „Alijanc arena“, stadiona na kojem igra FK „Bajern“ iz Minhena.

Zabavni park "Ferrari World"

Trošak izgradnje: 40 milijardi dolara

Zabavni park "Ferrari World"
Neverovatan zabavni park u Abu Dabiju (UAE) građen je između 2007. i 2015. godine, ima pet „vozova smrti“ sa „Ferari“ tematikom i još desetine drugih atrakacija.

Proteže se na području od 86.000 kvadratnih metara, koji su pokriveni velikom krovnom strukturom na kojoj se nalazi najveći „Ferarijev“ logo na svetu, dimenzija 65 sa 48,5 metara.
Sasvim prikladno za svoj naziv, diči se najbržim svetskim „vozom smrti“ (Formula Rossa), koji za pet sekundi dostiže brzinu od 240 kilometara na čas.

Brana Tri klisure

Trošak izgradnje: 37 milijardi dolara (prema tvrdnjama kineskih vlasti)
Brana Tri klisure izgrađena je na Jangcekjangu, trećoj reci po dužini na svetu. Izgradnja je počela 1993, a u punom pogonu je od 2012. godine.

Ova brana predstavlja simbol probuđene ekonomske moći Kine, a njen kapacitet od 22.500 megavata (koje daju 32 turbine od 700 mv i dve od 50 mv) čini je najvećom elektranom na svetu. Prosečno, godišnje proizvede 87 teravat-časova električne energije, a rekord je postavljen 2014. godine kad je proizvedeno 98,8 teravat-časova električne energije.

Zbog njene izgradnje potopljeno je 13 gradova, 140 gradića i 1.600 sela, a iseljeno je oko 1,3 miliona ljudi. Takođe, zbog promene toka vode tj. stvaranja ogromnog rezervoara koji pokriva 1.045 kilometara kvadratnih i dizanja velike količine vode na maksimalnih 175 metara iznad nivoa mora, ova brana je, prema podacima Američke agencije za istraživanje svemira, doslovno usporila rotaciju Zemlje i produžila prosečni dan za 0,06 mikrosekundi.

Kao i Itaipu, ova hidroelektrana ima brojne posledice po životnu sredinu i ljude, ne samo u njenoj blizni, nego tokom celog toka reke Jangcekjang nakon brane.

Međunarodni aerodrom u Hongkongu

Trošak izgradnje: 20 milijardi dolara

Drugo ime za aerodrom je „Ček Lap Kok“
Međunarodni aerodrom u Hongkongu smešten je na ostrvu Ček Lap Kok, izgradnja je trajala šest godina, a dovršen je 1998. godine.

U 2015. godini MZL Hongkong bio je osmi aerodrom na svetu po prometnosti, a kroz njega je tada prošlo 68,5 miliona putnika, što je 32 miliona manje u odnosu na najprometniji aerodrom na svetu, Hartsfild Džekson u Atlanti.

Hidroelektrana Itaipu

Trošak izgradnje: 19,6 milijardi dolara

Hidroelektrana Itaipu nalazi se na reci Parani, na granici između Brazila i Paragvaja. Građena je 13 godina, između 1971. i 1984. godine, a ima instaliranu snagu od 14.000 megavata koju daje 20 turbina snage 700 megavati.

Tokom 2008. godine elektrana je proizvela 94,7 milijardi kilovat-časova (ili 94,7 teravat-časova) što je bilo dovoljno da električnom energijom čitav svet snabdeva dva dana, a taj rekord srušen je prošle godine kad je elektrana proizvela 103,1 teravat-čas, više nego njen „najveći konkurent“, hidroelektrična Brana Tri klisure u Kini.

Za njenu izgradnju je potrošena količina betona dovoljna za izgradnju 210 brazilskih „Marakana“ i čelika dovoljnih za 380 Ajfelovih kula.

RTS
foto:internet