Velika bela ajkula snimljena na crnogorskom primorju (FOTO)

Institut za biologiju mora Univerziteta Crne gore objavio je fotografiju mlade jedinke bele ajkule koju je ulovio ribar Gojko Mitrović.

Institut za biologiju mora u saopštenju objašnjava da je mlada jedinka vele bele ajkule, ulovljena i puštena na 12 kilmetara od crnogorske oble u dubini od 115 metara. Navode da ova vrsta prirodno zalazi u Jadransko more i stanovnik je čitavog Mediterana i da je njena brojnost znatno niža nego u prošlosti.

Iz Instituta navode i sledeće činjenice: Velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) jedna je od najpoznatijih životinjskih vrsta na svetu, a njena populacija u Sredozemnom moru smatra se kritično ugroženom. Pojave ove vrste u mediteranskim zemljama postale su veoma retke i često se pojedinačno beleže u naučnoj literaturi. Prema podacima Instituta, u proteklih skoro 30 godina, ovo je tek treći zabeleženi primerak u našim vodama. Najnoviji slučaj mladog primerka u Jadranu zabeležen je 2023. godine u susednoj Hrvatskoj.

Iako odrasli primerci ove vrste mogu predstavljati potencijalnu opasnost po čoveka, napadi ajkula su generalno veoma retki. Većina ljudi ima urođeni strah od životinja koje mogu biti opasne po nas, što je potpuno razumljivo. Ipak, kroz tačno i nesenzacionalističko informisanje može se uvideti da su napadi ajkula na ljude znatno ređi u poređenju sa mnogim drugim životinjama, pa i onima koje svakodnevno srećemo.

U Crnoj Gori zabeležen je samo jedan napad ajkule na čoveka, sredinom prošlog veka. Od preporučenih preventivnih mera izdvajaju se: izbegavanje plivanja u zoru, udaljavanje od obale prilikom plivanja, kao i izbegavanje područja u blizini ribolovnih aktivnosti. Na našem delu Jadrana napadi su izuzetno retki, a poslednji sa smrtnim ishodom dogodio se u Hrvatskoj 1974. godine. Poslednji napad u Jadranu desio se 2008. godine kod ostrva Vis u Hrvatskoj, bez smrtnog ishoda – tada je ajkula napala ronioca koji je sa sobom nosio ulovljenu ribu. Vremenska razlika između poslednja dva napada na istočnoj strani Jadrana iznosi više od 30 godina. Kao i kod bilo koje divlje životinje, nije moguće sa sigurnošću predvideti da li će, kada i gde doći do napada.

(nova.rs)