Stara priča... Egipatska afera ili kako je novac ušao u jugoslovenski fudbal...?!

Bila je to najveća predratna afera u bivšoj nam zemlji. U centru pažnje BSK, u zaleđini veliki novac i nastavak trvenja između Beograda i Zagreba... I kao posledica prelazak sa amaterskog na profesionalni fudbal.

Fudbal 12.12.2016 | 00:00 Govoriće ljudi o “dobrim starim vremenima”, govoriće da je sve bilo nekako čistije, detinje nevino, iskreno, sve dok taj prokleti novac nije ušao u svaku poru društva. Fudbalom je davno ovladao, iako bismo ga ovde na brdovitom Balkanu najradije zapalili.  Da bar imamo šta drugo osim dugova ispisanih na nekim čudnim papirama sa nulama koje govore o nepostojećim parama čiju težinu tako opipljivo osećamo. Nije uvek bilo tako. Nekad je bilo sasvim drugačije. A opet je bilo tako slično.

Vrtimo film u rane 30-te godine prošlog veka. U vreme kada je postojao odbor za suzbijanje profesionalizma. U vreme kada su igrači ispod žita dobijali neke premije, ali se sve to dešavalo daleko od očiju javnosti. Kada su, kao i danas, svi deklarativno pričali o pogubnim efektima života koji se vrti oko novca, dok su istovremeno smišljali načine kako da ga se dokopaju. U vreme kada su novinske stupce danima punile priče o čuvenoj Egipatskoj aferi, verovatno najvećoj u predratnoj Kraljevini Jugoslavije.

U središtu zbivanja Beogradski sportski klub. U zaleđini bitka za koji dinar više u džepu, ne na računu, te nastavak trvenja na relaciji Beograd – Zagren. Egipatska afera ozbiljno je uzdrmala ne samo Jugoslovenski nogometni savez, već celokupni fudbalski sport.

Konkretan uzrok: BSK-ova turneja u Egiptu u februaru i martu 1934. godine. Prva posledica: mali medijski rat dnevnika poput Politike, Pravde, pa i Gazete delo Sport protiv JNS-a. Jer upravo je dnevna štampa i zakuvala celu priču.

Umesto da svoj klub i Jugoslaviju predstave u najboljem svetlu, a turneju i prijateljsku posetu urežu kao najlepšu fudbalsku uspomenu, igrači i rukovodstvo slavnog BSK-a stavljeni su na stub srama. Priča ima svoju uvertiru. Naime, pošto je egipatski Olimpik iz Aleksandrije gostovao u Beogradu tokom 1933. godine, red je bio da “faraoni“ uzvrate gostoprimstvo Plavima. Sekretar beogradskog velikana, čuveni dr Mihajlo Andrejević, zamolio je predstavnika Olimpika i Fudbalskog saveza Egipta, M. Šemajsa, da u severnu Afriku pozovu sportske prijatelje iz jugoslovenske prestonice i organizuju odigravanje  prijateljskih utakmica. Pošto je Egipćanin pozitivno odgovorio, u januaru 1934. krenula je realizacija ideje koja će se ubrzo neslavno okončati.

SVE ZBOG 1.100 FUNTI

Kako ni u to vreme fudbalski funkcioneri nisu bili imuni na novac, finansijski uslovi su bili jedan od bitnih elemenata cele priče. Naravno, nije moglo ništa proći bez učešća političkih činilaca, pa se u dogovor uključilo i poslanstvo (ambasada) Kraljevine Jugoslavije u zemlji domaćina turneje. Prvo je Brana Porobić, drug diplomatskog predstavnika Jugoslavije Voje Mirkovića, dogovarao uslove, ali su oni ostali mrtvo slovo na papiru. Na kraju je ipak postignut sporazum, mada nije prošlo bez posrednika.

U ime egipatskog saveza potpis na ugovor je stavio potpredsednik Mohamed Hajdar-bej, dok su garanti sa jugoslovenske strane bili otpravnik poslova Jugoslavije Milan Radojevićodnosno Svetislav Živković, prvi čovek BSK-a. Predviđeno je da Beograđani odigraju pet zvaničnih i jednu nezvaničnu utakmicu u periodu februar - mart 1934.

Dogovoreni iznos koji je pripao našem klubu bio je 1.100 egipatskih funti, koje su tada bile vezane za britansku funtu, a što bi – grubom računicom – danas iznosilo više od 80.000 evra. Naravno, u aranžman su bile uključene i povlastice u železničkom prevozu države domaćina. Koliko su uslovi po goste bili povoljni govori i činjenica da je tada slavni klub iz Beča - Vijena, dobila mnogo niži honorar prilikom turneje u Egiptu.

Međutim, dva detalja će od lepe ideje ovu turneju pretvoriti u skandal. U tekstu ugovora je pisalo da se u goste poziva reprezentacija Jugoslavije, a da će je predstavljati BSK pojačan igračima drugih narodnosti.

Već na početku je neka nevidljiva sila ukazivala da će epilog ovog putešestvija biti neslavan. Prvi jugoslovenski klub posle splitskog Hajduka koji je gostovao u Egiptu nije se proslavio na zelenom tepihu. Umorni od puta, nenaviknuti na uslove i smeštaj u prestonici, iznenađeni frenetičnim navijanjem pristalica domaćeg predstavnika, naši igrači su poraženi od selekcije grada Kaira u uvodnom meču na turneji. Provod i poseta pozorištu u kom su uživo gledali filmsku divu tog doba Džozefinu Beker, kao da su dodatno opčinili Mošu i drugove, pa su očajno odigrali i naredna dva meča - u Aleksandriji protiv gradske reprezentacije (3:3). Povratak u prestonicu Egipta je doneo novi poraz od Kaira (1:3), a prvi trijumf rezultatom 5:1 je stigao dva dana kasnije u Port Saidu, rival je bila gradska reprezentacija. Iako je duel protiv reprezentacije Egipta odigran 4. marta (2:2) trebalo da bude uvod u “treće poluvreme“ i oproštajnu večeru, dva dana pre toga odigrana je utakmica bez koje ne bi bilo ove priče. Konačan ishod, poraz 3:2, ostao je nezapažen, pošto je afera “rođena“.

BSK ILI JUGOSLAVIJA?

Čuveni novinar Politike Ljubomir Vukadinović objavio je da se na reklamnom plakatu najavljuje duel reprezentacija Egipta i Jugoslavije. Vest je odjeknula poput eksplozije i utaban je put skandalu koji je žestoko uzdrmao temelje fudbala ju jugomonarhiji, otvorio rat saopštenjima JNS s jedne i medija s druge strane, koji je okončan istragom koja je vođena protiv glavešina BSK-a.

Da cirkus bude još šareniji pobrinuli su se i Italijani, jer su novinari uticajne Gazeta delo sport još  pre odigravanja sporne utakmice izvestili čitaoce da će BSK nastupiti kao državni tim Jugoslavije, naglašavajući da je pristanak dao i JNS. Na dan odigravanja utakmice već su počele prozivke na račun “kuće fudbala“ od strane zagrebačkog Športskog lista, koji je zatražio objašnjenje povodom izveštaja kolega s druge strane Jadrana. Vetar u leđa ljudima oštrog pera dala je činjenica da su fudbaleri BSK-a ovaj fudbalski boj bili u dresovima Jugoslavije, ali bez državnog grba na njima. 

Kako su i druge novine pratile razvoj afere - poput Pravde, Vremena, Jutarnjeg lista itd.  - najviša fudbalska istanca morala je da preseče. U službenom organu JNS, listu Sportista“ u broju 879 od 16. marta 1934. godine, JNS se oglasio na naslovnoj strani povodom slučaja afere.

“Povodom vesti koje su izašle u javnost u vezi sa utakmicom BSK-a u Egiptu, Upravni odbor JNS-a izjavljuje da JNS nije pregovarao, zaključio zvaničnu ili nezvaničnu utakmicu Jugoslavija - Egipat i nije ovlastio BSK da nastupi kao reprezentacija Jugoslavije, pa su sve vesti u tom u tom pravcu neistinite. Upravni odbor JNS-a јe zaključio, a da bi se ove vesti potpuno razjasnile da protiv BSK-a pokrene istragu na osnovu $$ 58 i 60 k. pr. JNS-a“.

Dalje se na osnovu kominikea zaključuje da je uloga istražnog sudije poverena KostiHadžiju, potpredsedniku Jugoslovenskog nogometnog saveza.

“U ovom slučaju“, podvučeno je u istom obraćanju,“to pisanje je dobilo začuđujući tempo preterane razgalamljenosti“ i “ide čak u zluradost...“ Podvučene su kazne i posledice koje snose klubovi za takvo ponašanje a to su: zabrana igre od jednog do šest meseci ili pak novčana kazna od 500 do 2.000 dinara. U ponovljenom slučaju sleduje dvostruka kazna, dok se za treći put klub isključuje iz saveza.

NESPORTSKI JE PREJUDICIRATI

Istog dana, kao po dogovoru sa suprotnom stranom, Športski list je nastavio polemiku, dajući neslaganju i teško optužujući ton. Stari, permanentni sukob iz prošlosti na relaciji Beograd - Zagreb u ovoj svađi je dobio novu epizodu. Zagrebački dnevnik je optužio dr Andrejku i njegove saradnike iz kluba da su zavladali Savezom i da je to razlog što je BSK imao privilegiju da putuje na turneje, više puta jasno i otvoreno iskazujući podršku svom beogradskom kolegi koji je u Politici otvorio pitanje fudbalske legalnosti.

U sledećem broju Sportiste od 23. marta na naslovnoj strani dat je članak sa naslovom “Nesportski je prejudicirati“. JNS je doneo novi kominike u kom se kaže da je na osnovu dosada pribavljenih iskaza funkcionera saveza i BSK-a, pisama, telegrama i drugih materjalnih dokaza oko turneje Upravni odbor saveza nije stekao uverenje da je BSK zaista zaključio utakmicu pod “vidom” reprezentacije. Dalje se navodi da “kako istraga još nije defitivno okončana, kao i da nije još doneto rešenje, ne valja prejudicirati kako rade neki listovi, čime stvaraju nesportsku sliku“. Afera je dovodena  do usijanja.

Deo istine možemo saznati iz organa (službenog lista) BSK-a pod nazivom Naš sport, koji je u svom drugom broju od 8. aprila doneo članak sa naslovom “Istina o egipatskoj turneji BSK-a“ u kome su izneseni svi telegrami i pisma između dr. Andrejevića i M. Šemajsa. Prvo od pisama koje je dato je pismo M. Šemajsa dr. Andrejeviću od 3. decembra 1933. godine oko zaključivanja turneje. Posle ovog pisma ponovo se M. Šemajs javlja dr. Andrejeviću u pismu od 17. decembra i navodi da je Rumunija prepreka na njegovom putu i da je tražila pet utakmica od kojih jedna sa nacionalnom timom, te da Egipćani moraju da uzvrate njima posetu posle Svetskog kupa sa istim iznosom. On kaže da je rekao genseku egipatskog saveza da je Jugoslavija povoljnija i da je bliža od Rumunije.

“Na kraju uspeo sam da vas dovedemo ovamo u Egipat.. Mi radimo samo za BSK“.

Pošto je Andrejević referisao upravnom odboru BSK, taj organ je doneo odluku da se turneja u načelu odobri. Nakon toga je ispitao sve mogućnosti iste , te je g. Šemajsureferisao 31. januara 1934. godine. “Primamo utakmice za jedanaest stotina funti kao što sleduje 23, 25, 28. februar, 2. i 4. mart“.

ODBRANA BSK-A

U međuvremenu Andrejević prima i pismo od Voje Mirkovića, činovnika ambasade u Kairu. Dalja pisma prate razvoj situacije, ponovo ugovor između Fudbalskog saveza Egipta koju predstavlja Mohamed Hajdar-bej, potpredsednik, i g. Milana M. Radojevića, otpravnika poslova Jugoslavija, predstavnika jugoslovenske federacije i BSK-a. Na kraju su je izvršena i dopuna ugovora gde je BSK dobio 1.200 funti (dakle, veću cifru od one koje se isprva pominjala, u današnje vreme to bi iznosilo oko 90.000 evra) koju su potpisali dr. Svetislav Živković, predsednik Beogradskog podsaveza i BSK-a te Hajdar, potpredsdnik egipatske federacije 16. februara 1934. godine. Posle svih pisama i komunikea, članovi kluba su upravnom odboru podneli mišljenje u stavkama:

Nesumnjivo je da su svi pregovori za zaključivanje egipatske turneje vođeni isključivo u ime BSK-a i jedino za BSK, takođe, da se do dan danas nije pojavio dokument iz kojeg bi se mogla izroditi sumnja i odgovornost funkcionera BSK-a u pogledu zaključivanja sporazuma  u vezi turneje.

da g. Radojević nikakvo ovlašćenje nije imao niti od BSK niti od JNS da zaključuje reprezetativne utakmice za JNS ili za jugoslovensku reprezentaciju i da nikoga nije obavestio o zaključivanju reprezetativnih utakmica.

da do zaključivanja ugovora nije došlo na osnovu pisama g. Mirkovića od 22. januara ,već da su utakmice zaključenje na osnovu prepiske između Andrejke i g. Šemajsa.

da klub nije apsolutno imao pojma pri odlasku u Egipat, da su zaključene bilo kakve utakmice za jugoslovensku reprezentaciju, već je otputovao u punom uverenju da su utakmice zaključene za BSK, ali da je znao da će jednu od utakmica egipatski savez nazvati Egipat – Jugoslavija, ali da BSK to nije mogao sprečiti jer se već nalazio u Egiptu i da bi time pretrpeo veliku štetu usled otkaza.

da je vođstvo kluba po svom dolasku u Egipat i zaključenog ugovora bez ikakve svoje krivice ili ma koga funkcionera kluba došlo u položaj da je moralo prihvatiti dodatak ugovor, i da se potpisivanje toga ugovora ne može smatrati kao krivica vođstva koje je dovedeno u pat poziciju.

Pružena je podržka dr. Živkoviću i dr. Andrejeviću koji su vodili pregovore i iskazano  je puno poverenje u njihov rad. Upravni odbor je doneo na svojoj sednici 26. marta jednoglasno rešenje da se solidariše sa postupcima u pripremi i izvođenju ove turneje i za uloženi trud i postignute rezultate iskazuje vođstvu priznanje. Rešenje su potpisali Ljuba Radovanović, Sima Alkalaj i Petar Stanković, članovi najužeg rukovodstva BSK-a. Na sledećoj sednici od 6. aprila je doneto rešenje da se isti ovaj slučaj objavi u sledećem broju klupskog lista Naš sport.

POSLEDICE

Nije vredelo. BSK je kažnjen, doduše prilično blagom finansijskom globom od 5.000 dinara. Privremeno je suspendovan na tri meseca, ali je taj deo kasnije smanjen kako bi BSK mogao da igra liga kup. Beogradski sportski klub je proglašen krivim jer je dao pristanak da se utakmica odigra tako kako se odigrala. Politika je ironično, za kaznu BSK-am napisala u svom izdanju od 26. aprila pod naslovom „Ni veće krivice blaže kazne“ sledeće: "Mudro je reko'o Je-En-Es: E pa braćo što jes jes, nisu ljudi krivi, mora da se živi!".

Povrh svega, unutar saveza je došlo do još jedne manje afere oko načina odigravanja prvenstva, skoro u isto vreme. Da li je i koliko egipatska afera uticala na to neslaganje teško je reći, mada je sigurno da su nakon žreba za prvenstvo u sezoni 1933/1934 zagrebački klubovi, a za njim i splitski bojkotovali novi sistem tražeći veće procente za utakmice. Zagrebački klubovi tražili su sistem kvalifikacionih liga sa pet grupa, a JNS je na kraju suspendovao prvenstvo koje nije ni odigrano. Odigrane su nove kvalifikacije za prvenstvo 1935. godine.

Prava bura je došla krajem te 1934, posle ubistva kralja Aleksandra. Promenjeno je rukovodstvo u savezu, a takođe su stavljene pod prinudnu upravu sva rukovodstva podsaveza u Kraljevini. Izvršena je na kompletna reoragnizacija fudbala. Sve to je u stvari bio samo uvod u konačne posledice afere: uvođenje punog profesionalizma i vezivanje igrača ugovorima za klub. Do tada su, da ponovimo, neslužbeno igrači primali neke premije, ali je nedugo pre toga, svega par godine ranije, postojao i čak i odbor za suzbijanje profesionalizma.

Od sledeće 1935. godine sve je moralo da bude transparentno. Kartoteke igrača, ugovori, sve. Pojedini klubovi i igrači i dalje su pokušavali da prevare JNS, ali im nije baš uspevalo. Ništa nije smelo da ide ispod ruke. Surovi amaterizam je trenutka otišao u istoriju, jugoslavenski fudbal je prešao u profesionalizam.

Na sreći ili nesreću...

Detaljne podatke o istoriji fudbala na prostorima bivše Jugoslavije između dva svetska rata možete pronaći na sajtu exyufudbal.in.rs

Izvor: mozzartsport