Video: Kako se Leonardo uvukao pod kožu Grobarima...?!

U prvoj utakmici kao starter Brazilac nagovestio velike mogućnosti, ali da bi opravdao uložena sredstva moraće da na svakoj sledećoj postigne i(li) namesti gol!

Fudbal 30.08.2016 | 17:30 Za sreću je potrebno malo. Ozarena lica Partizanovih navijača u subotu veče svedočila su mnogo: da su - konačno - zadovoljni igrom, da su posle jo-jo rezultata napokon dočekali jedan vredan aplauza, ali i da su videli potencijal igrača o kome se dosad samo pričalo - Leonarda da Silve Soze.

Već na startu prodor po levoj strani i asistencija Valeriju Božinovu, početkom drugog majstorija iz slobodnog udarca, deset minuta pre kraja korner iz kog je Rad savladan četvrti put.

To je statistika.

Daleko više od dopisivanje u njene kolone, jer je pogodio u prethodnom kolu protiv Spartaka, Brazilac je plenio igrom i uvukao se pod kožu Grobarima, nagovestivši da je sportski direktor Ivica Iliev imao „nos“ kad je procenio da je to igrač koji pravi razliku na srpskim terenima.

Razume se, nema potrebe - ima primera iz bliske prošlosti - dizati ofanzivnog vezistu u nebesa zbog jedne dobre partije bez obzira ko stajao preko puta, međutim, ne može mu se osporiti da „zna lopte“, da učestvuje u igri, da ne deluje kao momak koji će da se krije na terenu. Naprotiv, u prvom meču na kome je bio starter ostavio je utisak fudbalera sposobnog da u trku s loptom osvoji po 30 metara i stvori višak ili priliku saigračima.

Takav je potreban Partizanu.

A baš je 8. jula, na dan promocije, rekao da će mu biti potrebno mesec ili dva da se spremi, s obzirom da iza sebe ima polugodišnju pauzu.

„Sad mogu da kažem da se zaista osećam dobro. Srećan sam kad moj tim dobro igra i kada ja postižem golove. Sve me je dodatno motivisalo još od prošle utakmice kada sam postigao gol, a posebno sad kada sam nastavio seriju“, poručuje Leonardo, glavni aghitekta pobede nad Građevinarima (4:0).

Za stručni štab, rukovodioce, ali i navijače Partizana dva detalja u vezi sa Leonardom su izuzetno bitna. Igra i glava. Ili: i igra i glava. Jer, Brazilac ne samo da se razmahao, nego je nagovestio da ume da se nosi sa pritiskom, pošto je od dana dolaska njegova plata - za srpske prilike astonomskih 510.000 evra po sezoni - bila predmet polemika. Posebno u svlačionici. Mada, bude li ovako nastavio trčaće mu svi u zagralja: od Božinova doMilenkovića i niko mu neće brojati novce.

„U subotu se osetila drugačija atmosfera među igračima. Osetilo se prijateljstvo, želja za pobedom, želja da se pruži zahvalnost navijačima i klubu. Partizan je pokazao kako može i kako bi trebalo da igra. Istina da je trener promenio mnogo igrača, kombinuje, ali su ovog puta igrači pokazali želju za pobedom“.

Kao projektiovan nosilac igre, Leonardo da Silva Soza je sam sebi postavio standard. Da u svakoj utakmici, bez obzira na ime rivala i takmičenje, da i(li) postigne gol. Ništa drugo mu se neće računati. To što ponekad zabavi publiku ataraktivnim potezom i izmami povike „Leo, Leo“ jeste dodatni plus, međutim, da bi opravdao i zaradu i epitet „stranca kakav nije viđen u našem fudbalu“ (Ivica Iliev op. au) biće potrebno da se ponavlja i da isto kao protiv Rada uradi, na primer, u večitom derbiju.

„Ova utakmica je bila veoma važna za mene, igrački sam se vratio. Ovo mi je baš trebalo, vratilo mi je samopouzdanje, snagu i loptu u nogama. Mogu još mnogo bolje i ove dve nedelje ću iskoristiti za dobar kontinuitet treninga“, obećava Partizanov broj 42.



Izvor: mozzartsport