Sjećanja - video: Australija više nije džak za udaranje, ali...

...ali treba da ih vratimo u prošlost! Podsetimo se kako su neke prethodne generacije nadigravale Bumerse, uz nadu da će Teo i društvo učiniti nešto slično.

Košarka 19.08.2016 | 23:15 Srpska košarka vratila se na najveću scenu blistavim sjajem. Kontinuitet stvoren neprestanim radom sa Aleksandrom Đorđevićem vratio je Srbiju u sam vrh svetske elite, a u svom prvom učešću od osamostaljenja države Orlovi će imati priliku da naprave najvažniji korak i naciji obezbede još jednu olimpijsku medalju. Posle 12 godina čekanja, dva propuštena olimpijska turnira bilo je vreme da se najlepši izdanak slavne jugoslovenske škole digne visoko i ponovo zagospodari reketima.

Uleteli su Orlovi u elitu i pokazali da su zreli za novu medalju, drugu otkako je kormilo nacionalne selekcije preuzeo Sale Nacionale. Ujedno i prvu na najvećoj planetarnoj smotri posle ravno dve decenije. Upravo u tim godinama najveće dominacije posleratne Jugoslavije, ali i u periodu uzdizanja jedne nove generacije Srbije selekcija Australije nije predstavljala veću pretnju. Ove godine se i to promenilo.

Ipak, čak i u jednom od tri poraza u grupnoj fazi turnira u Riju zvanični vicešampion sveta pokazao je da može da se nosi sa najmoćnijim sastavom Bumersa u novijoj istoriji. Zato Orlovi imaju apsolutno jednake šanse u borbi za finale.

Dok čekamo ponoć i najnoviji okršaj sa ekipom Andreja Lemanisa, podsetimo se kako smo se kroz istoriju snalazili sa Australijom. Dobili su nas u grupnoj fazi, ali ne bi bilo loše da ih večeras vratimo u istoriju.

1996. – Olimpijske igre u Atlanti
Grupna faza: Jugoslavija – Australija 91:68
/Obradović 18, Danilović 16, Bodiroga, Rebrača 12 – Bradtke 18, Gejz 14/



Bilo je to vreme novog uspona moćne Jugoslavije. Nakon što su pregazili sve na putu do evropskog zlata godinu dana ranije, Plavi su imali samo jednu želju – da u finalu olimpijskog turnira u Atlanti odmere snage sa Drim timom. To se na kraju desilo i bio je to nezaboravni spektakl. Dokaz naše superiornosti viđen je u tome što su puleni Željka Obradovića na putu do finala ponogo gazili sve redom, a jedan od protivnika bila je Australija vođena Markom Bradtkeom i Šejnom Hilom. Ali, bio je to tim sa sporednom ulogom. Mi smo bili jači za klasu. Imali smo paklen tim i superzvezde u najboljim godinama – od Divca i Paspalja, preko Danilovića i Đorđevića, do mladih, snažnih kajli Bodiroge, Rebrače, Obradovića i Tomaševića. Takva je utakmica i bila. Jednu od najboljih utakmica u dresu Plavih odigrao je Saša Obradović, što je ostavilo prostor da Sale Nacionale dobije manji odmor zbog povrede koju je tada pretrpeo, a donimirali su Saša Danilović i Željko Rebrača. Australija je u tom meču bila samo nemi posmatrač, što se i videlo po rezultatu.

2000. – Olimpijske igre u Sidneju
Grupna faza: Australija – Jugoslavija 66:80
/Gejz 21, Hil 18 – Bodiroga 19, Danilović 16/

Isti protivnici, ponovo Olimpijske igre, ovog puta u dvorištu Bumersa. Ni to što se olimpijski turnir igrao baš u Sidneju nije uplašilo Plave, jer su na drugi kraj sveta stigli sa jednim ciljem – da se jedna od najmoćnijih košarkaških generacija oprosti s medaljom oko vrata. Nažalost, još se pamte problemi koje je Željko Obradović imao u sastavljanju tima, jer su tada Vlade Divac i Aleksandar Đorđević otkazali učešće, pa je najbolji evropski stručnjak morao dobro da promeša karte i pozove Igora Rakočevića, Predraga Drobnjaka i Nikolu Jestratijevića. Pored svih problema, ponovo je sve krenulo dobro, sigurno. Kasniji poraz od Kanade značajno nas je poremetio i bio je to uvod u veliki pad koji je usledio vrlo brzo. Međutim, Australija je i tada bila jedna od ekipa na kojim smo se istresli u grupnoj fazi. Bumersima nisu pomogli ni domaći teren, ni snažna podrška sa tribina, ni dobra atmosfera u timu, kao ni već poznati tandem Gejt – Hil, koji je dobro odigrao taj meč. Dejan Bodiroga bio je u to vreme već igrač koji je uterivao strah u kosti, dok je tadašnji kapiten Predrag Danilović dominirao evropskim parketima sa stilom. Pod koševima je izdominirao tandem Tomašević – Tarlać, te nismo imali razlog za brigu. Opet su Kenguri mogli samo da gledaju i dive se umeću jugoslovenskih majstora. Šteta je velika što nismo tada uzeli medalju.

2010. – Mundobasket u Turskoj
Grupna faza: Srbija – Australija 94:79
/Teodosić 19, Veličković 18 – Njuli 13, Mils 12/

Bio je to prvi okršaj dve reprezentacije na velikim takmičenjima otkako je Srbija postala samostalna država, premijerni posle deset godina pauze. Orlovi Dude Ivkovića postavili su čvrstu podlogu kada su polazili u Istanbul, pošto su na prvenstvo stigli kao vicešampioni Evrope. Imali smo i tim koji je već imao gotovo dve godine zajedničkog rada, što je garantovalo snažnu vezu među igračima u timu. Igru Kengura već su vodiliPeti Mils i Džo Ingls, koji su i danas vodeći igrači, ali je tada Australija imala i igrače poput Aleksa Marića i Breda Njulija. Ali, povratnici u elitu nisu strahovali uopšte, jer smo i tada bili prejaki. Bio je to turnir na kojem je Miloš Teodosić potvrdio da će vrlo brzo postati vođa Srbije, dok je Novica Veličković bio na vrhuncu košarkaške moći. Duda Ivković tada je imao vrlo jak, raznovrstan sastav gde su svi utiskivali svoj pečat. Tada su vrlo važne uloge imali i Nenad Krstić i Marko Kešelj, dok je Duško Savanović bio džoker našeg tima.

2016. – Olimpijske igre u Riju
Grupna faza: Srbija – Australija 80:95
/Raduljica 25, Teodosić 17, Bogdanović 12 – Mils 26, Delavedova 23/



Za Olimpijske igre u Riju Australija je spremila timčinu projektovan za najviše domete. Sa pet kvalitetnih NBA igrača selektor Andrej Lemanis bio je siguran da je napravio dobitnu kombinaciju, vrednu medalje. To se i pokazalo u dosadašnjem toku olimpijskog turnira, što se najbolje videlo kroz dominantne pobede nad Francuskom i Litvanijom, te tesnu bitku sa moćnim Amerima, te i trijumf nad Srbijom. Bez sumnje prvi deo prve faze protekao je u znaku Kengura, koji nisu igrali za oko lepu košarku, ali jesu prilično efektivnu. Bio je to meč u kojem je Australija po prvi put ušla kao blagi favorit, najviše zbog tog NBA kvaliteta. To se na terenu nije videlo. Bar ne do poslednjih nekoliko minuta susreta. Na jednoj strani konce su vukli Teodosić i Raduljica, na drugoj Mils i Delavedova, pa je borba dugo bila prilično izjednačena. Ali, sve je krenulo čudnim tokom u prelomnim trenucima susreta. Orlovi su delovali kao da su se predali, kao da su izgubili energiju i želju za pobedom, a to su Bumersi iskoristili i u samo tri minuta potpuno zatrpali koš Srbije i to mahom kroz srce reketa. Utisak koji je bio i tada prilično jak jeste da smo vrlo lako mogli da okrenemo sve tokove na našu stranu i dobijemo taj meč. Falilo je malo iskustva, malo snage i sreće, ali i pored toga što su Kenguri pokazali moć, nisu ostavili toliko jak utisak da bi Orlovi imali čega da se plaše u ovom istorijskom duelu koji donosi medalju.

Izvor: mozzartsport