Analiza: Od "Parnog valjka" ostali samo šrafići!

Fudbalski klub Partizan, odnosno njegov Prvi tim nastavlja da posrće u novoj sezoni, navijači ogorčeni na upravu, igrači prilično bezvoljni, treneri nemoćni...

Fudbal 08.08.2016 | 23:30
Analiza: Od "Parnog valjka" ostali samo šrafići!
Možda je preterano reći da se Partizan već 7. avgusta oprostio od titule, ali da će crno-beli vraški teško uspeti da prevaziđu stanje u kojem se nalaze, a novosadska Vojvodina, prethodno i kruševački Napredak, pokazali su crno-belima da se nalaze na dnu.

Nekoliko utisaka od prethodne večeri, sa derbija 3. kola Superlige Srbije, upada u oči. Partizan je ranije igrao i protiv jačih timova Vojvodine, gubio je i pobeđivao, ali da ga neko tako nadigra odavno nije viđeno. Presing koji je Vojvodina odigrala je sada normalna stvar u modernom fudbalu, a igrači Partizana ne da nisu umeli da odgovore na tako nešto, nego su bili zbunjeni, spori, anemični, bezidejni, statični. Vojvodina je ramontirala "Parni valjak" i da parafraziramo repliku iz čuvenog domaćeg filma "Maratonci trče poslednji krug" - "ostali samo šrafovi".

Jedan od jačih utisaka je da se Valeri Božinov SAM radovao sopstvenom golu, a tek mu je po koji saigrač prišao i pružio mu ruku. Govor tela, ne samo u toj situaciji, mnogo govori i otkriva.

Odbrana Partizana šuplja kao ementaler. Sedrik Gogua koga su u Finskoj nazvali "Dominator", doveden je prošle zime sa projekcijom da u budućnosti bude stub odbrane crno-belih. Vrlo je verovatno da ga dugo više nećemo gledati u startnopj postavi. Gregor Balažic je bio u drugom planu kod Ivana Tomića, pa se pobunio javno, a onda ga je Marko NIkolić vratio među prvih 11. U paru sa Goguom ne zna se ko je od njih dvojice bio tragičniji, pa i komičniji i ko je više ispadao. Samo zahvaljujući dugim nogama, Gogua je nekako uspevao da zaustavi nekoliko opasnih napada Vojvodine.

Bekovski par Partizana je takođe slab. Miroslav Bogosavac šparta po levoj strani, ali je njegov učinak mizeran. Na toj strani ima Nemanju Mihajlovića koji je na startu ove sezone neprepoznatljiv i ne može nikome da "proda" dribling. Teško da bi u ovom stanju predriblao i klupske drugove na bekovskim pozicijama. Mihajlović je od onog promašenog penala protiv Zaglembja u Poljskoj jednostavno nestao, ugasio se... Desni bek Miroslav Vulićević je u padu. Nikako da se vrati u ono vreme kada je bio neprelazan, a uz to i veoma opasan i efikasan u napadu. U vreme dok je Petar Škuletić irao na mestu centarfora, "teškaša", Vulićević mu je bio glavni asistent.

Odbrana Partizana ostavljala je na vetrometini Bojana Šaranova, koji je u nekoliko navrata bravoruzono intervenisao i skinuo nekoliko "zicera". Ima i on grešaka, ali je daleko najbolji šraf u raštimovanoj odbrani Partizana.

Sredina Partizana... šta to beše? Osim fanatično borbenog ratnika Evertona Luiza, sredina Partizana ne postoji. Ponovo je Darko Brašanac trčao i trčao, ali i on izgubi snagu, pa pogreši u najvažnijem - dodavanju. O ostalima ne vredi trošiti reči. Alen Stevanović je pogubljen, Miroslav Radović, koji zna fudbal, oslanja na dribling, ume da "proda" neku fintu, ali to je to. Radović je doveden u Partizan da bude "desetka", taj broj je i sam tražio, a zna se šta desetka znači. Treba da bude vođa na terenu, da bude plejmejker, da proigrava saigrače, da se "nudi" za loptu, da je prosleđuje... U jednom trenutku u meču protiv Vojvodine videli smo čak da Valeri Božinov biva organizator igre, a da Radović glumi špica(!?). Moguće da su to njih dvojica sami nešto smislili, moguće je da im je to rekao i Nikolić. Moguće je i da se to dogodilo samo od sebe u onim stihijskim napadima Partizana.

Kada je u drugom poluvremenu ušao na teren niko nije očekivao od Saše Ilića neku veliku magiju, ali jeste neki lucidan potez. Ali, Saša Ilić je bio najnervozniji na terenu(!) i uz sve njegove zasluge i sve ono što znači Partizanu, možda bi i on trebalo da bude iskren prema sebi i kaže - dosta je, više ću da pomognem savetima van terena, nego da na terenu bude najveća prznica i rizikuje da dobije crveni karton (a mogao je u nedelju uveče da "pocrveni" veoma lako).

Brazilac Leonardo je "pao s Marsa". Em nema snage, em misli da je došao da pika fucu sa ortacima iz kraja (bar se tako ponaša). Možda on zaista jeste igrač koji pravi razliku, kako to vole da kažu fudbalski stručnjaci, ali Partizan baš i nema mnogo vremena za čekanje. Pogotovo ne sad. I pogotovo što je došao u klub potpuno nespreman, pa mu je "dušica bila u nosu" već posle 15 minuta prvog treninga!

Valeri Božinov, ma koliko ga vređali i kritikovali pojedini navijači Partizana, jedini ume da da gol. Njegov problem je što ne igra na poziciji na kojoj je najbolji u psiho-fizičkom stanju u kakvom je. Nikolić ga je gurnuo na poziciju "sidraša", a on to nije. Da je u zenitu forme, svakako, nije, ali da bi mu i te kako dobro došla pomoć saigrača - bi, a isto tako i saradnja sa još jednim napadačem. Ovako se trošio što igrajući protiv trojice čuvara, vraćajući se u odbranu a od njega nikakve ili slabe vajde u tom segmentu igre...

Ako ništa drugo, Bugarin je jedan od retkih u Partizanu koji je pokazao da mu je stalo, a to se veoma dobro videlo u situaciji kada je Gogua nešto "istripovao" u glavi i krenuo kao u napad i počeo da dribla... Izgubio je loptu na sredini terena i Vojvodina je imala jednu od "milion" kontri, koja se samo nespretnošću napadača nije završila golom. Božinov je dotrčao duboko iz polja Vojvodine i toliko se drao na Goguu da su ga čuli i u poslednjim redovima na tribinama, uprkos žamoru, urlanju i navijanju obe navijačke grupe. Bugarin je time dokazao da mu je stalo, a sve se dešavalo u trenutku kada je Partizan smanjio na 1:2 i pokušao da nešto izvuče iz veoma loše utakmice.

Istina, uveo je Marko Nikolić još jednog napadača - Nikolu Đurđića - ali on ne da nije u formi kojom se preporučio nemačkom Augzburgu, nego je daleko od toga da može da izdrži jači duel, oprihvati loptu, podeli je... Ako je ideja struke u Partizanu bila da Đurđić glumi Klea i da "ni iz čega" daje golove, onda je to bila pogrešna ideja.

Marko Nikolić je najavio rez u ekipi i to drastičan. Rekao je i da su mu pojedinci pokazali kakav odnos imaju prema dresu Partizana (u negativnom smislu), tako da ih, verovatno, više nećemo gledati u prvom timu, možda čak ni blizu prvog tima. Partizan je samo ovog leta doveo devetoricu igrača, od kojih smo od superligaških igrača videli samo Petra Đuričkovića kako izvodi i pogađa penal protiv poljskog Zaglembja.

U sredu protiv Javora u Ivanjici Partizanu će biti potrebni radnici i ratnici na terenu inače će 14. mesto koje sada zauzima (samo su čačanski Borac i Rad bez bodova lošiji) biti izgubljeno...

Uprava Partizana ponovo je "spomenuta" na utakmici, sa tribina. Opravdano. Jer, ako ništa drugo (a ima mnogo toga), dozvolite starletama da se šepure po ložama na zapadnoj tribini, a oterate legende kluba, onda treba da se zapitate - OK, šta smo mi to uradili?

Naravno da ne treba zabranjivati bilo kome da dolazi na utakmice, ali treba znati ko gde sedi, a zna se za koga su lože. No, to je samo sporedna, ali veoma slikovita priča o Partizanu danas. Što neko reče na tribinama stadiona Partizana sinoć:

"Superliga je postala jako takmičenje za Partizan"....

Izvor: mondo.rs

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Grobar

09.08.2016 07:03

Zalosno je stanje fudbala u Srbiji,unistili su Partizan,najzalosnije sto se misli da je CZ pojacana a oni i dalje ne mogu pobjediti nikog u evropi,nije cz jaka nego je partizan unisten i doveden na njen nivo tj sad i nizi!

ODGOVORITE