Kako je ID izgradila terorističku mrežu

Dve godine pre krvavih terorističkih napada u Parizu i Briselu, borci tzv. Islamske države već su bili raspoređeni za napade po Evropi.

Svijet 31.03.2016 | 07:40

Ovi operativci počeli su da planiraju male napade kako bi testirali evropski bezbednosni aparat, piše "Njujork Tajms", pozivajući se na transkripte sa ispitivanja osumnjičenih i ostale dostupne dokumente.

Ipak, lokalne vlasti zanemarile su upozorenja i planove terorista, opisujući ih kao izolovane slučajeve, a nisu se potrudile ni da provere njihovu vezu sa tzv. Islamskom državom.

Tako su zanemarili i Reda Hamea, 29-godišnjeg kompjuterskog stručnjaka iz Pariza koji je u Islamskoj državi bio svega nedelju dana pre nego što je dobio instrukcije za teroristički napad u Francuskoj.

Njegov francuski pasoš i kompjuterske sposobnosti učinile su ga idealnim kandidatom za posebnu grupu unutar džihadista, koja je sve više dobijala na važnosti unutar ove terorističke organizacije, i koja je bila fanatično posvećena razaranju Evrope.

U samo nekoliko dana naučio je kako da puca iz automatske puške, da barata granatama, a pohađao je i ubrzani kurs za korišćenje programa "True Crypt".

Pomagač, šifrovanog imena "Tata", odveo je Hamea na tursku granicu i savetovao ga da izabere laku metu, pobije više civila, a taoce drži do dolaska oružanih snaga koji će ionako od njih napraviti mučenike.

Ova grupa bila je opsednuta napadima na Evropu barem dve godine pre smrtonosnih napada u Parizu i Briselu.

Vlasti sada priznaju da su se znakovi terorističkog delovanja u Evropi mogli videti već početkom 2014. godine, ali nisu radile ništa po tom pitanju.

"Nisu se ti ljudi odjednom okupili u zadnjih šest meseci", kaže Majkl T. Flin, penzionisani general, koji je vodio obaveštajnu agenciju unutar američkog Ministarstva obrane između 2012. i 2014.

Planirali su napade na stranom tlu još od 2012. godine kad su se naselili u Siriju - kaže Flin.

Ko je "Tata"?

Hame je uhićen u Parizu prošlog avgusta pre nego što je uspeo da stupi u akciju, a vlasti tvrde da je "Tata", Hameov mentor, bio Abdelhamid Abaud, belgijski operativac koji je odabrao i trenirao brojne borce poslate po Evropi, a sam se vratio u Pariz kako bi lično nadgledao napad.

Ostali iz Abaudove grupe takođe su bili iza napada u Briselu i napada u pariškim predgrađima prošle nedelje.

Tamo je kao u fabrici - rekao je Hame policijskim službenicima u Francuskoj nakon hapšenja.

"Isključivo su posvećeni napadima na Francusku, ili negde drugde u Evropi", rekao je istražiteljima Hame.

Veći deo 2012. i 2013. džihadistička grupa koja će postati Islamska država, ISIS, ISIL, ili IS kako ih još zovu, utvrđivala je položaje u Siriji. Čak i kada je grupa počela agresivno da regrutuje strance, posebno Evropljane, političari na vlasti u Americi i Evropi i dalje su na njih gledali kao na manji ogranak al Kaide.

Jedan od prvih dokaza da Islamska država postaje važan "igrač na terorističkoj sceni" dogodio se 3. januara 2014. u 12:10 kada je grčka policija zaustavila taksi u gradu Orestiadi, nekih sedam kilometara od turske granice.

U taksiju je bio 23-godišnji francuski građanin Ibrahim Bodina, koji se vraćao iz Sirije. Pretragom prtljage, policija je našla 1.500 eura, i gotovo 1.700 dolara i kjnigu na francuskom "Kako napraviti bombu u ime Alaha".

Ali, Grci su ga ipak pustili, tvrdi "Njujork Tajms", pozivajući se na dokumente iz istrage.

Kasnije će kod Bodine naći improvizovanu bombu, kakva je kasnije korišćena u napadima u Parizu i Briselu.

Ono po čemu je Bodina važan jeste podatak da je upravo on bio prvi Evropljanin koji je otputovao u Siriju kako bi se borio na strani Islamske države.

Uz Bodinu stići će još 21 borac koji će nakon obuke biti vraćeni u Evropu sa namerom da prouzrokuju masovna ubijanja.

Poput ostalih ubica iz Pariza i Brisela i oni su bili sa francuskog govornog područja, većinom građani Belgije i Francuske, uključujući i neke imigrante iz bivših francuskih kolonija poput Maroka.

Kasnije su uhapšeni širom Italije, Španije, Grčke, Francuske, Turske i Libana.

Nakon napada na jevrejski muzej u Belgiji u kojem je ubijeno četvoro ljudi uhapšen je Mehdi Nemuče, ali belgijska tužiteljka Ine Van Wajmersč nije videla vezu sa teroristima, pa je zaključila da je delovao sam.

"Svi su signali bili tu, samo je trebalo obratiti pažnju", kaže Majkl S. Smit II, analitičar koji je radio za američku Vladu.

Iako je Evropa bili prvi cilj, Islamska država je terorističke napade izvela i u Turskoj, Egiptu i Tunisu, ubijajući pritom najmanje 650 ljudi. Ubrzo se počela plesti mreža i oko ostalih učesnika pokolja u Parizu.

"Abaud, poznat i kao Abu Omar, bio je mozak budućih napada na Evropu", kaže Nikolas Moro, francuski džihadista uhapšen prošle godine.

"Napašćemo vas u vašim domovinama - obećao je tada Abaud i pozvao muslimane širom sveta na pokolj Evropljana, "pogotovo prljavih Francuza".

Ubrzo su usledili napadi po francuskim gradovima i sve ostalo po čemu je tzv. Islamska država poznata.

Stručnjaci za terorizam sada veruju da je strategija Islamske države bila prilagođena verzija one Al Kaidine. Umesto da planiraju veliki napad poput onog 11. septembra na Njujork, odlučili su se na seriju malih, ili srednje velikih napada, usput koristeći i propagandu kao snažno oružje.

Koristeći i neke delove "Auftragstaktik", borbene doktrine koja datira još iz 19. veka i koju je koristila njemačka vojska, Islamska država je počela svojim zapovednicima da zadaje ostvarive ciljeve i vremenski period do kada ih moraju ostvariti, ali i "umetničku" slobodu kod izvršavanja.

Dva meseca pre napada u Parizu, Salah Abdeslam, koji se sumnjičio da pruža logistiku džihadistima, zaustavio se u kupovini severoistočno od Pariza kako bi kupio detonatore.

Prošlonedeljni napadi u Briselu mogli su završiti i gore, jer pretragom stanova napadača pronađeno je još materijala za pravljenje eksplozivnih naprava, i niko zapravo ne zna kakva je još veća katastrofa bila na pomolu.

Izvor: Blic