Tači ne vidi Đetiće

Osam godina posle priznavanja kvazidržave Kosovo, crnogorska manjina i dalje van Ustava. Nema ih u parlamentu, izvršnoj vlasti, javnim institucijama, a ovdašnja vlast ćuti.

Region 29.02.2016 | 11:00

Gromoglasno priznavanje kosovske nezavisnosti od strane Podgorice i stvaranje kvazidržave na tlu Srbije pre osam godina, Crnogorcima nije donelo nikakve benefite već - glavobolju.

Tako je sa obe strane Čakora. Tek lani obavljena je demarkacija "državne granice" koju Albanci u dobrom delu ne prihvataju, traže njeno brisanje i ulazak u crnogorsku teritoriju, dok crnogorsku nacionalnu manjinu još drže "Ustava".

Uzalud se Vlada Mila Đukanovića dodvoravala Hašimu Tačiju, koji je bezbroj puta obećavao da će se to pitanje rešiti. Poslednji put pre godinu dana, i to u Podgorici, pred crnogorskim šefom diplomatije Igorom Lukšićem.

Crnogoraca nema u Skupštini Kosova, nema ih ni u izvršnoj vlasti niti javnim institucijama, i tako će biti sve dok ih Kosovci ne uvedu u taj famozni pravni akt. Kao jedan od razloga takvog stanja je sve dublja politička kriza koja potresa kosovsko društvo od potpisivanja Briselskog sporazuma.

Oglasio se i Agim Čeku, kosovski minister bezbednosti, sa skupa u Budvi, gde je poručio da će taj problem biti rešen.

"Kosovo je ponosno na odnose sa Crnom Gorom i odličnu dobrosusedsku saradnju", rekao je on.

Na ovu laskavu izjavu nadovezao se i Radovan Miljanić, otpravnik poslova Crne Gore u Prištini, koji tvrdi da na Kosovu niko nije protiv "ustavne verifikacije" Crnogoraca kao manjinskog naroda!

"Sve parlamentarne partije i stranke i njihovi lideri apsolutno su saglasni da su ispunjeni svi uslovi za otvaranje tog procesa. Podršku daju i najuticajnije javne ličnosti s Kosova, tako da je opšta atmosfera u odnosu na Crnu Goru, njene državljane i kosovske građane crnogorske nacionalnosti nepromenjeno povoljna", ocenjuje Miljanić.

Odluku režima u Podgorici da prizna kvazidržavu Kosovo, i najava otvaranja ambasada, teško su podneli Srbi u Crnoj Gori.

Vlada Crne Gore i premijer Milo Đukanović takvu odluku doneli su 9. oktobra 2008. godine, i to samo jedan dan nakon što je Generalna skupština UN izglasala predlog Srbije da se jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i Metohije stavlja u nadležnost Međunarodnog suda pravde u Hagu.

Srbija je na takav potez Podgorice primenila meru uskraćivanja gostoprimstva ambasadoru Crne Gore u Beogradu.

Crnogorski predsednik Filip Vujanović je svojevremeno poručio da neće biti razmene ambasadora između Podgorice i Prištine dok se ne reši status Crnogoraca na Kosovu.

U Podgorici se najavljivao dolazak u svojstvu ambasadora nekada prvog Titovog omladinca Azema Vlasija, koji je to lično potvrdio. Ali ni od toga ništa.

Izvor: Novosti