Čovjek kog već 27 godina žele mrtvog

Nakon što je 1988. godine objavio roman „Satanski stihovi“ 1988. godine, deo islamskog sveta Salmana Ruždija smatra smrtnim neprijateljem. To se nije promenilo ni do danas.

Svijet 25.02.2016 | 21:40

Salman Ruždi vrlo verovatno nikada neće imati mira – iranski državni mediji skupili su 600.000 dolara koje planiraju da dodaju u fond fatve koja poziva na ubistvo ovog pisca, piše Dejli Mejl. Provladina informativna agencija Fars objavila je na 27. godišnjicu fatve listu od 40 medija koji su učestvovali u prikupljanju novca, a samo Fars je dao 30.000 dolara.

Rždijev agent nije reagovao na ovu informaciju, kao ni iransko ministarstvo spoljnih poslova, a ni sam pisac.

Ruždi je svetsku slavu stekao početkom 80-ih zahvaljujući svojim sjajnim romanima, “Deca ponoći” i “Sram”, ali interes šire javnosti dobio je nakon romana "Satanski stihovi".

Objavljen 1988. godine, kontroverzni roman je izazvao lavinu negativnih reakcija u muslimanskim državama jer su mnogi vernici određene delove knjige protumačili kao otvoreni napad na islam i proroka Muhameda, što knjiga nije - reč je o isključivom i malicioznom tumačenju romana.

Ubrzo nakon što je objavljen, roman je zabranjen u nekoliko država, među kojima su bile Indija, Bangladeš i Južnoafrička Republika... Najdalje je otišao Iran i njegov tadašnji čelnik, lider islamske revolucije, ajatolah Homeini koji je fatvom, legitimnom pravnom odlukom, pozvao na ubistvo Ruždija. Homeinijeva odluka smatra se važećom i nakon njegove smrti.

Bogata iranska religiozna organizacija ponudila je 2,7 miliona dolara nagrade svakome ko izvede fatvu i 2012. godine povećala je iznos na 3,3 milion dolara. Za pisca je to značilo beg iz javnosti i devet godina skrivanja i života pod policijskom pratnjom, o čemu je pre tri i po godine objavio knjigu pod nazivom “Džofez Anton” što je pseudonim koji je koristio dok se skrivao. Tom prilikom Ruždi je za francuski Le Mond rekao “kako je u samom srcu islama nešto pogrešno".

Iako je Ruždi preživeo, Hitoši Igaraši, japanski prevodilac „Satanskih stihova“ je izboden na smrt, dok je italijanski prevodilac knjige teško ranjen. Norveški izdavač „Satanskih stihova“ napadnut je Oslu 1993. godine. U njega su pucali tri puta, ali je preživeo. Turski prevodilac "stihova" Aziz Nesin bio je meta napada u gradu Sivasu, koji se pretvorio u masakr u kom je život izgubilo 37 ljudi.

Iran je fatvu podržavao sve do 1998. godine kada je novi predsjednik Mohamed Katami izjavio da više ne zagovara ubistvo Ruždija. Uprkos tome, fatva nikada nije službeno opozvana pa je neke religijske vođe, među njima i sadašnji ajatolah Ali Hamenei ponavljaju, pogotovo oko njene godišnjice.

Ova nova akcija skupljanja novaca za ubistvo Ruždija najveći je koordinisani projekat vezan za fatvu još od vremena kada je izdata 1989. godine.

Izvor: B92