Baskijska bajka: Eibare, otkud ti ovdje?!

Pred početak sezone 17 fudbalera napustilo je stadion Ipurua. Sa budžetom od 18.000.000 evra to je ubedljivo najsiromašnji klub u Primeri. Uostalom, Baski i ne bi trebalo da su u eliti. A opet, sledeće sezone mogli bismo da ih gledamo i u Evropi?!

Fudbal 28.01.2016 | 23:30

Krajem prošlog veka Eibar se budio uz sirene fabrike Alfa. Oglašavala se tačno u 7.35 kada bi oživeo gradić od tada 40.000 stanovnika, ušuškan u dolini reke Ego međ baskijskim planinama. Kriza iz 80-ih godina prošlog veka utišala je buku, a grad se okrenuo fudbalskom klubu u kome je pronašao utehu i ono malo zrno radosti u borbi sa životom od danas do sutra. Kriza je prošla, Eibar je ostao ono što povezuje sve u malom industrijskom mestu koje je postalo još manje. Oko 13.000 ljudi se odselilo u nedostatku radnih mesta. Sirene se više ne čuju. Barem ne one sa fabrika. Ali jednom nedeljno taj poznat zvuk zapara nebo nad Eibarom.

Začuje se sa neuobičajenog mesta. Sa stadiona Ipurua koji nadgledaju dva visoka solitera po kojima je ovaj maleni sportski objekat postao prepoznatljiv. Pola sata pre svake utakmice. Mada narod svejedno ne bi zaboravio da igra Eibar.

Sa kapacitetom od oko 6.300 mesta ubedljivo je to najmanji stadion u Primeri. Ali je iz nedelje u nedelju skoro dupke pun – 85 odsto sedišta redovno su ispunjena što je procenat koji u španskoj eliti prevazilazi samo Sevilja. Ni Barsa, ni Real, ni Atletiko... Ništa čudno, jer u Eibaru niko drugi i ne postoji. Za razliku od većine španskih lokacija u Eibaru nećete videti decu u raznobojnim dresovima. U parkićima, na terenima ispred škola, svi će biti u plavo-crvenim majicama Eibara. Nema ih mnogo, ali se drže zajedno. Mada ih ima mnogo više no što ih je bilo pre samo dve godine.

Leta 2014. godine, naime, Eibar je bio pred gašenjem. Birokratska pravila ustanovljena zbog grešaka drugih nalagala su da Eibar, u to vreme jedini španski klub bez centa duga, morao je da višestruko uveća kapital. Ne tako davno on je iznosio tačno 422.253 evra, na osnovu španskih propisi morao je da naraste na cirka 2.146.525,95. Nedostajalo je 1.724.272. Deoničari su se mobilisali. Brojka od 1.800 akcionara za nekoliko dana narasla je na 3.000, dovoljno da se obezbedi 656.450 evra, tek 38,07 odsto od potrebnog. Kampanja je počela.

"Defiende al Eibar". Odbranimo Eibar. Fudbalskim romanticima sa svih meridijana dopala se ideja da ustanu u odbranu malih. Maltene preko noći klupsko članstvo naraslo je na 10.000. Pomogli su i bivši igrači Asjer Iljaramendi i Ćabi Alonso (otac Periko je 90-godina tri sezone proveo na Ipurui kao trener u Segundi), koje je Real Sosijedad slao na kaljenje u Eibar, Već 15. jula 2014. godine, nekih tri nedelja pre krajnjeg roka, klub je saopštio da je ispunio uslov. Sada sa vlasnicima iz čak 69 zemalja?! Akcije su se prodavale po ceni od 50 evra, niko nije mogao da kupi za više od 100.000, baš kako bi se sačuvao taj osećaj da je Eibar vlasništvo naroda, da porodična atmosfera u kojoj su svi koliko-toliko jednaki. Otud igrači pred polazak na gostovanja piju kafu u lokalnom pabu sa navijačima, sami plaćaju dresove ako žele da ih bace na tribinu, nekome da ih poklone. Otud njihovi likovi i klupske zastave na autobuskim stanicama, opštinskim institucijama, u piljarnicama...

Sa najmanjim budžetom i u Segundi Armerosi (Tobdžije, grad je dugo živeo od proizvodnje oružja) su dva kola pre kraja šampionata obezbedile istorijsku promociju u prvu ligu. Utakmica protiv Alavesa je odlučila, aut negde na polovini terena, dva vazdušna duela, lopta je nekako pala pred Hotu Peleteira, a on je, iako je štoper protivničkog tima bukvalno uleteo u njega, uspeo da iskontroliše situaciju i sa nekih 22 metra pošalje prizeman projektil u donji desni ugao. Još neko vreme osluškivali su na Ipurui rezultat sa utakmice Las Palmas – Rekreativo. Las Palmas nije smeo da pobedi da bi se san pretvorio u javu. Klub sa Kanarskih ostrva je vodio sa 2:0, u poslednjih pola sata je primio tri gola. Igrači Eibara su istrčali iz svlačionica na teren. Fešta je počela.

Još jedan primer kakav je klub Eibar. Barselona se te sezone borila za titulu u Primeri. Na kraju je ona završila u vitrini Atletika. Pošto se do poslednjeg kola nije znalo ko će biti šampion Barsa je za svaki slučaj kupila plavo-crvene konfete. Kada je Eibar – koji te boje i nosi upravo zato što mu je Blaugrana jednom prilikom poklonila dresove - obezbedio promociju u Primeru za slavljeničku povorku po gradskim ulicama konfete su po bagatelnoj ceni kupljenje baš od Barselone.

Pravo domaćinsko poslovanje.

"Kralj Hota" baš se pre neki dan vratio na pozajmicu iz engleskog Brentforda. Prošle sezone bio je neuhvatljiv za rivale u Čempionšipu, ove je imao tešku povredu zgloba, izgubio je mesto u timu, supruga mu je trudna, a u Eibaru ga svejedno smatraju kao svog, iako je rodom iz Galicije. Ljubav je obnovljena.

Nije to baš tako čest slučaj u Eibaru. Baski su u toj krizi naučili šta znači ona stara "imao pa nemao". I ne vole da se šire preko mogućnosti.
"Nemamo bogatog milijardera za gazdu, ne interesujemo šeike ili ruske oligarhe. Ovaj klub pripada narodu", pojašnjava predsednik Aleks Aranzabal, jedan od idejinih tvoraca takozvanog "Eibarovog model" za funkcionisanje kluba.

Nema tu ničeg biserno blistavog. Sa tako ograničenim mogućnostima valjda i ne može da bude. Eibar je posle odlaska pomenutih 17 igrača doveo novih 18. Svi su došli na pozajmice ili kao slobodni igrači koji su mogli i u veće klubove, ali su birali Eibar ne bi li sebi nabili cenu. Ugovori su uglavnom potpisivani na jednu ili dve sezone. U vremenu u kome siromašni pričaju da je jedini načim da se preživi prodaja igrača Eibar ne ubira skoro nikakav profit od transfera.

Istina, skoro ništa i ne troši. Prema specijalizovanom portalu transfermarkt.de ove sezone je izdvojio novac samo za dvojicu igrača – ukupno 1.500.000 evra. Argentinac Gonzalo Eskalante plaćen je Kataniji okruglo 1.000.000 (na Pirinejima se piše o 700.000 evra) i ubedljivo je najskuplji igrač u istoriji Armerosa. Takaši Inui je stigao za 500.000, mada Španci pominju skromniju sumu od 300.000 evra za obeštećenje Ajtnrahtu iz Franfkurta. Pre njih dvojice gotovo da nije bilo izdataka na pojačanja. Sportski direktor Fran Garagarza dobio je nezahvalan zadatak da šparta Pirinejima u potrazi za kvalitetnim, ali i besplatnim fudbalerima.

Najbolji strelac Borha Baston je pod ugovorom sa madridskim Atletikom, drugi napadač Serđi Enrih je došao kao slobodan igrač iz Numansije, desno krilo Keko na isti način iz Albasetea, takođe dakle iz Segunde. Već sada ga traži čuveni Monki, sportski direktor Sevilje sa nepogrešivim njuhom za jeftine igrače koji samo čekaju da eksplodiraju. Prva ponuda od 3.000.000 evra glatko je odbijena, Sevilja je povećala ulog na 4.000.000, Garagarza prihvata igru i kaže da svaki zainteresovani klub mora da isplati klauzulu od 10.000.000 za 24-godišnjeg momka, Atletikovo dete, nekada člana mladih španskih reprezentativnih selekcija.

Debitantska sezona u eliti je ljude u Eibaru naučila pameti. I lane su prvi deo sezone odigrali iznad svih očekivanja, bili su osmi na tabeli, da bi u preostalih 19 utakmica ostvarili samo dve pobede i ispali iz lige. Opstali su samo zato što je Elče izbačen jer nije plaćao porez. “Varao je”, kako kažu na Ipurui podsećajući da su oni mogli više od tog 18. mesta da su zaboravili na obaveze i trošili na igrače koje objektivno nisu mogli da priušte.

Još je jedna razlika uočljiva u odnosu na prošlu sezonu, pored toga što su sada Baski nevoljni da prodaju na polusezoni. Gaiska Garitano se uzdao u odbranu, Eibar je uglavnom dobijao na mali broj golova. Hoze Luis Mendilibar, koji je u sezoni 2004/2005 vodio generaciju koja je bila na pragu promocije pre nego što je u odlučujućem meču primila gol za remi od 1:1 zbog čega je zovu “ekipa koja je na 10 minuta igrala Primeru” (u realnosti su joj rezultati celih pola sata išli na ruku), sve karte je bacio u napad. Ove sezone Eibar je upao u probrani krug španskih “prijatelja fudbala” koji igraju na gol više. Postigao ih je do sada 32, više i od vodećeg Atletika, a samo su prva četiri kluba na tabeli primila manje.

Međ stativama Asjer Riesgo, pouzdani golman, iako mu prezime na španskom znači rizik, na štoperskim pozicijama rotiraju se Argentinac Mauro Dos Santos, Ivan Ramis (obojica stigli bez obeštećenja, prvi iz Almerije, drugi iz Levantea, obojica potpisali do leta) i naš Aleksandar Pantić (stigao na pozajmicu iz Viljareala), na levom beku menjaju se Antonio Luna i David Hunka,

Mendilibar je Andera Kapa sa krila prebacio na desnog beka kako bi mogao da preti i iz pozadine, a ovaj to toliko dobro radi da u Baskiji tvrde da je već zreo za špansku reprezentaciju. Ispred Eskalante ili Saul Berhon i Dani Garsija, retki relikti iz prošle sezone, levo Inui, desno Keko i napred Enrih i Baston.

Prva utakmica u 2016. godini 4:0 protiv Betisa, u ponedeljak erupcija oduševljenja na Ipurui i 5:1 protiv Betisa za šestu poziciju u Primeri. Po završetku ovog drugog meča sa razglasa se orio hit Glorije Gejnor "I wil survive". Preživeću. A već je mnogo toga preživeo Eibar. Sa zemljom su ovaj gradić sravnjavali i Francuzi 1794. godine i general Franko 1939, besan što je Eibar bio prvi koji je priznao Drugu špansku republiku. Preživeo je i industrijski krizu 80-ih godina, pa na kraju i te nelogične propise fudbalskih vlastodržaca u Španiji.

Svima njima iz inata, modernom fudbalu u lice – Sociedad Deportivo Eibar.