Andrija Živković: Srbija treba da je svima svetinja!

Preturio je Andrija Živković u 2015. godini svašta preko leđa. Bilo je mnogo radosti, setimo se zlata na Mundijalitu, potom i lepe evropske jeseni Partizana, koja se, nažalost, završila nesrećno.

Fudbal 03.01.2016 | 20:40

Ali, život ide dalje, a Žile očekuje još bolju godinu.

Šta, pored dobrog zdravlja, želiš sebi u Novoj godini?

- Za igrače zdravlje je najvažnije, dakle želim sezonu bez povreda, kao i napredak u karijeri, dobru formu i da me sreća prati. Znamo koliko je ona bitna, a posebno u fudbalu.

U kom bi klubu voleo da dočekaš 2017. godinu?

- Poznato je da sam ja od onih koji stoje sa obe noge na zemlji. Moj ugovor sa Partizanom je do leta. A, sve drugo što bude dolazilo, neka bude plod mog dobrog rada. Ali, ne krijem da mi se sviđaju Bundesliga i Primera.

Kako planiraš da provedeš praznike?

- Ove godine trebalo bi da se okupim sa društvom, pa možda par dana odemo na Kopaonik. To su moji drugari s kojima sam odrastao. Znate da sam iz Niša pa sam svaki slobodan trenutak koristio da iz Beograda odem tamo i budem uz svoju porodicu i prijateje.

Tvoja ocena 2015. godine?

- U Partizanu nam je falilo sportske sreće. Sve je bilo nadomak ruke i to je najteži poraz u mojoj karijeri - meč koji smo izgubili od Augzburga. S druge strane, osvojio sam zlato na Svetskom prvenstvu i to je nešto o čemu svaki sportista sanja. Godina je baš bila crno-bela.

S kim si kitio jelku, možda sa nekom devojkom?

- Za to su bile zadužene mama i sestra. Devojku nemam.

I reprezentaciji Srbije trebaće sreća?

- Kao što je dres i grb mog kluba svetinja, tako treba da bude i za sve koji nose dres naše države. Ljubav prema fudbalu, naciji, kao i zajedništvo dovelo nas je do zlata.

S kim se viđaš od zlatnih drugova sa Novog Zelanda?

- Družim se sa Šaponjićem i Stevanovićem, viđamo se i u klubu. Grujića sretnem, kao i par drugih momaka.

Grobari, valjak će opet da melje

Šta želiš „grobarima“ za Novu godinu?

- Zahvaljujem se navijačima na podršci. Znamo koliko su i oni tugovali i teško podnosili poraze kao i mi u svlačionici. Želim svima dobro zdravlja i boljitak na privatnom planu, a i poručio bi im da ne brinu - „parni valjak“ će da melje! Krize se dešavaju, ali posle njih Partizan se uvek vraćao jači!