Analiza - video: Zbog čega je najveći u ovom vijeku?! Evo...

Brojke su neumoljive, a januarsko veče protiv Toronta je nešto što se viđa jednom u 100 godina!

Košarka 03.12.2015 | 23:00

Kobi Brajant je najavio i definitivan kraj. Posle tačno dve decenije u Los Anđeles Lejkersima, na kraju sezone će okačiti patike o klin. Košarka definitivno ostaje bez jednog od najvećih svih vremena. Najvećeg u ovom veku.

Kada se Kobi pojavio kao srednjoškolac i Šarlota i Lejkersa ispunio san da obuče dres slavnog kluba iz Los Anđelesa niko nije ni slutio šta se desilo. Možda eventualno Džeri Vest koji se uopšte nije dvoumio u odluci da Vlada Divca trampi za talentovanog srednjoškolca.

Bio je to jedan od najjačih draftova u istoriji NBA lige. Na prvoj poziciji Alen Ajverson. Potom Markus Kembi, Šaroif Abdur Rahim, Stefon Marburi, Rej Alen, Entoan Voker... Na sledećih šest pozicija su se našli prosečni ili čak ispodpročeni tipovi poput Lorencena Rajta, Kerija Kitlsa, Samakija Vokera, Erika Dampira, Toda Fulera i Vitalija Potapenka. Tek sa 13. pozicije je draftovan Kobi Brajant. Iza njega Peđa Stojaković i Stiv Neš. Kakav je to draft bio govori i 24. mesto Dereka Fišera.

Ako je Filadelfija i imala razlog za Ajversona, Vankuver za Šarifa, a Minesota za Alena, onda će večita knedla u grlu stajati Klipersima, Netsima i ostalima koji su prevideli Kobija. Lejkersi nisu birali među prvima, ali je Džeri Vest nanjušio mladog asa i ubedio Šarlot da im je Divac bolja opcija.

I priča je počela... Paučina u trofejnoj sali Lejkersa je polako počela da se hvata. Prošlo je pet godina od Medžikovog odlaska u penziju, „šoutajm“ odavno više nije stanovao u Stejpls Centru. Potezi koje je uprava vukla su uglavnom bili pogrešni i Lejkersi su počeli da tonu.

Tog leta 1996. godine se sve promenilo. Sa megaugovorom koji je dobio Šakil O'Nil je stvoren temelj za šampionski tim, a dolazak mladog Brajanta je bio dar s neba koji će od Lejkersa napraviti najbolji klub u ovom veku. Vladavina Majkla Džordana u Čikagu se bližila kraju. Leteći je posle dve vezane titule opet rekao zbogom. Usledio je za Tornjeve blizance iz San Antonija i posle tri sezone igranja u tandemu Kobi i Šakil su uz ađutante Fišera, Foksa, Orija najavili početak dinastije kakvu je NBA čekala.

Početak 21. veka je bio početak nove ere. Šoutajm je opet počeo da stanuje u Stejpls Centru, Džek Nikolson je opet počeo da se smeje, najbolja košarka se igrala u El Eju. Kobi i Šakil su u velikom finalu patosirali Milerovu Indijanu i osvojili prvu titulu, a sledeće sezone i drugu protiv Ajversonove Filadelfije. Het-trik je usledio posle antologijskih bitaka sa Kingsima na Zapadu zbog kojih Srbija nije spavala i rutine u velikom finalu protiv Nju Džerzija.

Detroit je zaustavio dominaciju Lejkersa koji su tada pokušali eksperiment sa veteranima Melounom i Pejtonom, a Šakil je posle netrpeljivosti sa Brajantom koja je eskalirala u otvoreni sukob otišao iz kluba. Lejkersi su postali samo Kobijev tim, svi šutevi su zavisili od njega, on je odlučivao o svemu,neretko držao i glavnu reč na tajmautima. Tako je i došlo do one istorijske januarske noći protiv Toronta kada je igrao kao zaposednut i nesrećnim Reportisma ubacio 81 poen! Samo je famozna „stotka“ Vila Čemberlena ostala iznad, a Crna mamba je dala domaći zadatak svima onima koji u budućnosti nameravaju da se porede sa njim.

Kobi je na veliko finale čekao do 2008. kada je morao da pruži ruku Bostonu. Naredne sezone je sa Gasolom i kompanijom osvojio i četvrti prsten protiv Supermenovog Orlanda, a već sledećeg leta se osvetio trijadi iz Seltiks.

Kada se sve to sabere na jedno mesto, teško da je NBA imala dominantnijeg igrača u 21. veku. Kobijevih 81 poen protiv Toronta ostaju rekord u ovom stoleću. Protiv Siksersa je trojke gađao 7/7, protiv Niksa sa penala šutriao 20/20. Bilo je i onih večeri kada siluje i kada ga lopta ne sluša, ali mnogo manje od spektakualrnih izdanja kada je sam donosio pobede.

Njegovih 20 sezona u jednom klubu su takođe rekord koji će teško biti nadmašen. Aposlutni je rekorder Lejkersa u skoro svim bitnim kategorijama. Sa 32.670 poena je treći strelac u istoriji lige. Deveti je po minutaži (47.144), peti po borju postignutih koševa (11.384), treći po broju pogođenih slobodnih bacanja (8.192). Uporedo je igrao čeličnu odbranu, devet puta je biran u najbolju defanzivnu petorku sezone, a na 14. mestu je svih vremena u ligi po broju ukradenih lopti.

I sve to je radio sa stilom i atraktivnošću kakva diže publiku na noge i stvara žmarke u telu. Njegova zakucavanja ulaze u suženi izbor najboljih svih vremena. Direktno u facu, iza leđa, sa jednom ili dve ruke, bilo je svejedno.. Leteo je izand obruča. Trojke za pobede u poslednjim sekundima se ne mogu prebrojati i tada je delovalo kao da ima led u venama.
“On je nešto najbliže što smo videli Majklu Džordanu, verovatno će otići kao drugo najbolji bek u istoriji. Nije ga se moglo zaustaviti – njegova volja za pobedom bila je neverovatna, ostajao je u sali duže od bilo koga drugog, 24 sata dnevno živeo je košarku. Srećan sam zbog njega jer je rekao da oseća da mu je vreme da ode – odlazi na način na koji on želi“, rekao je Medžik Džonson.

Zbog svega što je uradio u ovih 19 i kusur godina karijere, zaslužuje status najboljeg košarkaša 21. veka. A Lebronu i kompaniji ostaje još debelo da se potrude kako bi stali u ravan sa Crnom mambom.