Analiza: Zašto niko ne voli reprezentativnu pauzu?!

Kalendar Svetske fudbalske organizacije propisuje pet termina u kojima se reprezentacije sastaju da bi igrale takmičarske ili prijateljske utakmice. Zašto to toliko izluđuje ljubitelje fudbala?

Fudbal 15.11.2015 | 16:00

Sigma Olomuc – Jihlava, Granitas – Unetis, Parnu – Tameka, Panetolikos – Janina…

To su samo neke od najzanimljivijih utakmica koje su se igrale ove nedelje u toku reprezentativne pauze. Ljubitelji fudbala, a i kladionica, ostali su uskraćeni za mečeve najjačih evropskih liga, kao i za klupski međunarodni fudbal, pa neki u šali reprezentativne pauze nazivaju i "fudbalski post".

Da, u toku reprezentativne pauze igraju i reprezentacije, ali, ako oslušnemo šta misle "uživaoci fudbala" – to nije to.

Toliko je postala omražena da je čak i period od juna do avgusta, kada pauziraju fudbalska prvenstva širom Evrope, jednostavno zanimljiviji. Prvo, jer je prirodno da postoji pauza između dva prvenstva, a kao drugo svakog dana su tu tračevi o transferima, dolascima i odlascima fudbalera i trenera. Onim hardcore fanovima inostranih klubova nije nepoznato ni gledanje pripremnih mečeva na turnejama u Maleziji ili SAD.

Za početak, potpuno je pogrešno zvati period u kome igrač odlazi u svoju zemlju da bi se pripremio za utakmice reprezentacije: reprezentativna pauza. Čak i u tom izrazu vidljivo je to da favorizujemo klupski fudbal u odnosu na reprezentativni. I sve se više ide ka tome…

Reprezentativna pauza predstavlja samo navijačima, ili bolje da kažemo gledaocima, odmor od klupskog fudbala, jer je za profesionalnog fudbalera ta nedelja kao i svaka druga. Možda i teža.

Igraće fudbal, ili ako nije u reprezentaciji – čekaju ga treninzi.

Promena u kojoj iz stabilnog i uigranog sistema u kom igra iz nedelje u nedelju, dolazi u tim u kom svi pričaju istim jezikom, i gde mora da se prilagodi drugačijoj taktici trenera, nije nikakva pauza od fudbala za njega.

Problem je i u tome što to traje samo nekoliko dana. Nedovoljno za fudbal, a ni za pravi odmor.

FIFA kalendar godišnje propisuje pet termina u kojima se igraju međunarodne utakmice.

Kraj marta, sredina juna, početak septembra, početak oktobra i sredina novembra. U tom periodu od devet dana reprezentativci bi treblo da se okupe, uigraju i odigraju, uglavnom, dve utakmice.

Ako u to uračunamo i potencijalna putovanja na gostovanja, zaista je teško poverovati da je moguće izgraditi "timski duh" ili "hemiju reprezentacije", da ne pričamo o nekoj taktici, kada su okupljanja pet puta godišnje po nekoliko dana.

Problematični su i termini...

Termin od sredine juna najmanje odgovara fudbalerima.

Većini se nekoliko nedelja pre toga završila sezona, pa u tom periodu ne mogu ni da planiraju odmor, jer im odmah posle toga sledi desetak dana sa reprezentacijom.

Problem sa terminima u martu, septembru, oktobru i novembru, jasno je svima, najviše smeta klubovima.

Strahuje se od povreda usred sezone u dresu reprezentacije, pa ćete videti da postoje i pritisci da "ne mora baš svaki minut da provede na terenu".

Često se može čuti i ideja da se reprezentativne pauze produže ili spoje u jednu, odnosno, umesto pet termina od po 9 dana - kvalifikacije bi se igrale iz jednog ili dva puta, a to bi ostavilo veći prostor za uigravanje tima. Ili ne?

Da li bismo toliko loše podnosili reprezentativnu pauzu da smo kojim slučajem kroz kvalifikacije išli uspešno, a ne svoje učešće završili nakon samo nekoliko utakmica – možda bi se druga pesma pevala i jedva bismo čekali da od fudbala odmore timovi Premijer lige, Primere, Bundesa, ali i naše Superlige, jer igra reprezentacija?

Da, verovatno bi tako bilo, jer koliko god ljudi obožavali klupski fudbal on i dalje ne privlači toliku pažnju kao jedno Svetsko prvenstvo u fudbalu. A na njemu ne igraju klubovi…

Proces odlaska na jedno takvo prvenstvo ne bi trebalo da bude toliko dosadan i naporan, ali često jeste kada propustiš tri poslednja velika takmičenja, a takmičarske utakmice negde na pola puta postanu prijateljske. Pred kraj kvalifikacionog puta ih počneš nazivati "pripremama za naredne kvalifikacije koje počinju za godinu dana"...

Tempo u kom u jednoj godini reprezentacija odigra devet do deset utakmica, odnosno na okupu je oko 45 dana godišnje, najmanje pogoduje reprezentaciji Srbije.

Zašto?

Pa zbog toga što je od poslednjeg odlaska na veliko prvenstvo i posle njega smenjenog Radomira Antića promenila šest selektora za pet godina.

Ili da budemo precizni: menjamo selektora na svakih 8,83 mečeva.

U tom smislu uigravanje tima je još teže. Srbija u naredne kvalifikacije ulazi sa Aleksandrom Kolarovim, koji je suspendovan za prvi meč, i Nemanjom Matićem koga nećemo gledati na prve tri utakmice reprezentacije.

Ne treba govoriti da su to jedni od najbitnijih igrača u dosadašnjem sistemu Radovana Ćurčića. Faliće probojnost Aleksandra Kolarova, koji se protiv Jermenije sjajno slagao sa Filipom Kostićem, ali ko će zameniti Nemanju Matića na sredini terena?

Kako početi sa uigravanjem bez glavnih igrača?

Treninzi su nedovoljni da bi se sve ideje selektora sprovele na delo, a izlišno je govoriti o tome koliko je problematično što su susreti na svakih nekoliko meseci. Kontinuitet je izuzetno bitan za sprovođenje nekog sistema, a to će vam prvi reći Veljko Paunović.

Sistem se uspostavlja radom iz dana u dan, a u kom slučaju je to moguće postići?

Samo u slučaju kada se reprezentacija plasira na neko veliko takmičenje, i tako sebi obezbedi "pripreme". Ili da se molite da će klubovi "petice" uspeti da ubede FIFA da promeni kalendar takmičenja tako da sve reprezentativne obaveze budu u toku jednog meseca...

Zajednički rad nekoliko nedelja, a onda i vreme provedeno na tom prvenstvu ključni su u kreiranju sistema, pa je za početak potrebno malo "sreće", a pre svega znanja, da bi se otišlo na veliko prvenstvo i "izborile pripreme".

Tu je sreća, ako se iskoristi naravno, da su mlađe kategorije reprezentacije Srbije ostvarile uspehe na takvim prvenstvima, pa između njih postoji hemija i neki sistem igre. Sada je na onoj najstarijoj selekciji da to iskoristi. U suprotnom, svaki uspeh u mlađim kategorijama je bio uzaludan.

Verujte, ne mrze u svim zemljama tzv. reprezentativnu pauzu. Negde ih jedva čekaju…